СРБИЈА је током протекле деценије остварила један од најдинамичнијег економског раста међу државама Западног Балкана, чиме је учврстила позицију водеће регионалне економије према низу кључних развојних показатеља, оценио је Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане у данас објављеној анализи „У чему је тајна економског успона Србије?“.
Како је оцењено, економски развој Србије не представља само питање националног просперитета, већ и важан фактор укупне стабилности, повезаности и економског напретка Западног Балкана.
Наглашава се да се кључ економског успона Србије огледа у комбинацији политичке стабилности, стратешког развојно-планског приступа, активне политике привлачења инвестиција, интензивних инфраструктурних улагања и континуираног унапређења животног стандарда грађана.
Последњих година, појашњава се, Србија остварује запажене економске резултате који привлаче пажњу међународних финансијских институција, инвеститора и економских аналитичара а који су резултат комбинације политичке стабилности, активне развојне политике, стратешких инфраструктурних улагања, успешне политике привлачења страних инвестиција, фискалне дисциплине и дугорочно дефинисане визије економског развоја.
Посебно се издваја континуирани раст просечне нето зараде, јер док је 2012. године просечна плата износила 366 евра, у марту 2026. године достигла је 1.036 евра, чиме је Србија по први пут премашила симболичну границу од 1.000 евра просечне плате и приближила се нивоу појединих држава чланица Европске уније.
Ту позицију потврђују и упоредни подаци, будући да је Србија по видини просечне плате прва међу земљама Западног Балкана, испред Црне Горе (1.027 евра), Босне и Херцеговине (859 е), Северне Македоније (785 евра) и Албаније (723 евра). Један од најупечатљивијих показатеља економског напретка земље је податак да је укупан раст просечне плате од 2012. године чак 183 одсто.
Ипак, наводи се у анализи, раст плата сам по себи није довољан уколико није праћен растом продуктивности, а кључни изазов српског развојног модела више није искључиво динамика повећања зарада, већ способност економије да континуирано унапређује продуктивност, јача конкурентност домаћих компанија и омогућава њихово укључивање у ланце производње и услуга више додане вредности.
Један од кључних покретача таквог развоја представља успешна политика привлачења директних страних инвестиција, а ту се током последње деценије, Србија профилисала као једна од водећих инвестиционих дестинација у југоисточној Европи, захваљујући комбинацији политичке стабилности, повољног геостратешког положаја, квалификоване и конкурентне радне снаге и проактивне државне подршке инвеститорима. Значајне инвестиције реализоване су у аутомобилској индустрији, информационим технологијама, енергетском сектору, инфраструктури, логистици и прерађивачкој индустрији, чиме су створени нови развојни капацитети и унапређена конкурентност националне економије, наводи Ифимес.
Наглашава се да је такав развојни модел омогућио отварање десетина хиљада нових радних места, снажан раст извоза, повећање буџетских прихода и јачање укупне економске отпорности Србије у условима све сложенијег међународног економског окружења. Као други значајан стуб економског напретка Србије наводи се интензиван инфраструктурни развојни циклус, односно континуирана улагања у изградњу аутопутева, брзих саобраћајница, модернизацију железничких коридора, енергетску инфраструктуру и дигиталну трансформацију чиме су се створиле кључне претпоставке за одржив и дугорочан економски раст.
У последњим годинама Србија је значајно унапредила своју саобраћајну и логистичку повезаност са суседним државама, регионалним тржиштима и Европском унијом, чиме је додатно ојачала своју позицију атрактивне дестинације за стране и домаће инвестиције.
