Многе породице за Задушнице припремају жито, вино, свеће и храну, али нису сви обичаји црквена обавеза. Ево шта је најважније и да ли је грех ако на гробље не однесете храну.
Михољске задушнице обележавају се сутра, 10. октобра, а многе породице већ припремају свеће, жито, вино и храну коју ће понети на гробље. Међутим, у православној традицији постоји јасна разлика између онога што је део верског помена и народних обичаја који се разликују од краја до краја.
Српска православна црква и верници сутра обележавају Михољске задушнице, дан посвећен молитви и сећању на преминуле чланове породице, рођаке и пријатеље.
На овај дан породице традиционално одлазе у цркву и на гробље, пале свеће, уређују гробна места и моле се за покој душа својих најмилијих.
Ипак, сваке године поставља се исто питање – шта заправо треба понети на гробље? Да ли су храна и пиће обавезни и да ли је погрешно ако се на Задушнице оде само са свећом?
Шта треба понети на гробље за Михољске задушнице?
У православној традицији посебно место имају свеће, кувано жито и вино.
Свећа симболизује светлост Христову и молитвено сећање на преминуле, док кувано жито представља веру у васкрсење и вечни живот.
Вино се традиционално користи приликом помена, а верници на гробље често доносе и цвеће.
У појединим породицама обичај је да се понесе и храна која се дели присутнима, али то није суштина обележавања Задушница.
Свештеници подсећају: Покојницима није потребна богата трпеза
У православном учењу наглашава се да преминулима нису потребни храна и пиће у дословном смислу, већ да је најважнија молитва за њихове душе.
Зато обичај изношења великих количина хране на гробље не треба поистовећивати са црквеном обавезом.
Храна која се припрема може се поделити члановима породице, пријатељима или онима којима је помоћ потребна.
Смисао Задушница није у томе колико је неко хране донео, већ у молитви, љубави и сећању на преминуле.
Да ли је грех ако не однесете храну?
Многи верници брину да ли ће погрешити ако на гробље не понесу све што се у њиховом крају традиционално припрема.
Међутим, богата трпеза није услов за обележавање Задушница.
Породица која нема могућности или не жели да припрема храну може да оде у цркву, запали свећу и помоли се за своје преминуле.
Важно је разликовати верски смисао овог дана од народних обичаја који су се развијали током генерација.
Шта ако не можете да одете на гробље?
Дешава се да због посла, болести, удаљености или бриге о малој деци породица није у могућности да посети гроб својих најмилијих.
У том случају преминули се могу поменути у молитви код куће или у цркви.
Верници могу дати имена покојника да буду поменута на богослужењу, а одлазак на гробље организовати другог дана.
Суштина је у томе да се сећање на преминуле не своди само на физички одлазак на гроб.
Да ли деца треба да учествују у обичајима?
Михољске задушнице могу бити прилика да родитељи деци објасне зашто се пале свеће и зашто је важно да се сећамо бака, дека и других чланова породице који више нису са нама.
Малишани могу да понесу цвет, помогну у уређивању гробног места или заједно са родитељима запале свећу, уз надзор одраслих.
Ипак, дете не треба присиљавати да учествује ако се плаши или још није спремно да разуме значење овог дана.
Најважније је оно што не може да се купи
Иако се обичаји разликују широм Србије, порука православне традиције остаје иста – Задушнице су пре свега дан молитве и сећања.
Није најважније колико је хране припремљено, колико је цвећа купљено нити колико је новца потрошено.
Најважније је да се преминули не забораве, да се за њих помолимо и да успомену на њих преносимо и млађим генерацијама.
маме.рс
