Дан пред Бадњи дан, 5. јануара, српска традиција налаже да се спреми печеница за Божић, али и обаве друге припреме за најрадоснији хришћански празник, који се у нашој земљи слави 7. јануара. На Туциндан 5. јануара се коље прасе, чије месо ће се наћи на божићној трпези.
Овај ритуал потиче из предхришћанског доба у овим крајевима и представљао је приношење жртве паганским божанствима.
За овај празник је био обичај и да се враћају дугови, како домаћин не би био дужан до идућег Божића. Дом се чисти, јер следе три дана у којима се то не ради, а домаћица ће припремити брашно за мешење, јер треба спремити бадњачу, а онда и божићну чесницу.
За децу се везује и један од најзанимљивијих обичаја на Туциндан. У многим крајевима у крајевима у Србији верују да на тај дан децу не треба нипошто тући и да ће на сваком месту где приме неку ћушку настати чиреви. Насупрот томе, у другим крајевима кажу да баш на Туциндан децу треба симболично повући за уво па ће бити добра и слушати родитеље током целе предстојеће године.
На Туциндан се, према народном веровању, не сме ништа давати из куће, а то је дан када се традиционално враћају дугови да домаћин не би био дужан до следећег Божића.
У неким крајевима, на Туциндан се не вечера за столом него на поду. Прво се постављају со и бели лук, а онда хлеб, пасуљ, купус. Додаје се затим и остала посна храна коју је домаћица припремила, а за вечером домаћин мора бити окренут истоку.
Ово је и дан Светог Наума Охридског Чудотворца, ученика и настављача дела Ћирила и Методија, који се за живота прославио исцелитељским моћима. Један је од утемељивача медицине на нашем тлу и оснивач манастира Светог Наума на Охридском језеру.
курир
