Чајетина – Прелепо златиборско село познато по Љубивоју Ршумовићу и Миладину Пећинару, али и по чувеној пастрмци из реке Љубишнице, туристе сада привлачи и захваљујући сјајној идеји породице Шаптовић. Они су у нестварним природним пределима отворили зиплине и сада је село Љубиш и права мала адреналинска престоница овог краја.
Породични бизнис који је почео са једном сајлом израстао је у јединствену атракцију у Србији, и данас је најдужи и једини зиплине који посетиоце вози у оба смера. Најхрабрији се кроз ваздух спуштају брзином и до 80 километара на сат.
– Све је почело када смо ишли на море 2013. године и видели смо зиплине у Црној Гори, на Ђурђевића Тари. Онда смо ушли у причу како би било добро да се то направи код нас у селу и мало-помало тако смо почели. Званично смо отворили 2018. године, каже за РИНУ Урош Шаптовић.
У почетку је постојала само једна траса, али су посетиоци, како каже, сами тражили више.
– Људи који су долазили сви су говорили како би било добро да постоји и повратак са друге стране. Ми смо их буквално слушали, хтели су и дужи и бржи, и тако смо на крају и урадили, објашњава он.
Прва траса овог златиборског зиплајна дуга је 550 метара и налази се на 130 метара висине, а спуст иде око 40 километара на сат. Нова, повратна траса, отворена ове године, дуга је чак 800 метара, на висини је од 150 метара, а брзина достиже од 60 до 80 километара на сат, у зависности од тежине путника и ветра.
– Управо по томе је овај зиплине јединствен. Док на Ђурђевића Тари три сајле иду у истом смеру, па путнике назад враћа аутомобил, у Љубишу се лети у оба правца, а посетилац се враћа тачно на место одакле је и како кренуо, каже Урош.
Страх је, каже Урош, нормална појава међу туристима, али оно што сви морају да знају, који се одлуче на ову вожњу, јесте да је безбедност на првом месту.
– Ако видимо да се неко двоуми, ми га опустимо и испричамо како је све сигурно. Опрема је тестирана на три тоне, сајле на 24 тоне, тако да нема шансе да се ту нешто догоди. До сада нико није одустао, наравно буде фрке док први не крене, а ко год се провозао првом трасом, тражио је и повратну, истиче Урош.
Спуст траје око минут у једном правцу, може се ићи у тандему или појединачно, а мала деца возе се у крилу родитеља. Успут је дозвољено и снимање телефоном, па многи са собом понесу и снимак за памћење.
