Прелеп дан на Дрини, код Бајине Баште, на излетишту Рача. Сунце, мирис роштиља, дечја граја, породице и друштва која уживају крај воде. Слика какву сви волимо да видимо када дођу лепи дани.
А међу свим тим људима, готово неприметно, један човек тихо ради нешто због чега ово место остаје лепо и пријатно за све нас. Сакупља смеће које је остало иза немарних излетника.
Зове се Милован Лазић, али га многи знају као Лазo. Данас је у пензији, а радни век провео је као полицајац. Можда баш зато у њему и даље живи осећај реда, одговорности и бриге за место у ком живи.
Када смо га замолили да га фотографишемо, једва је, стидљиво и ненаметљиво, пристао. Као да не ради ништа посебно. А заправо, без много приче и без жеље за пажњом, Лазo чува обалу Дрине од нашег немара.
Каже да му је данас био први радни дан ове године и да је већ имао доста посла. У канте поставља беле џакове, а када се напуне, износи их до контејнера, па се враћа и ставља нове. Смећа, каже, има много, јер људи често не воде рачуна шта остављају иза себе.
Ипак, Лазо не жели да се истиче. Каже да не ради само он. Често су ту и Сиско и Мико Црногорац. Лети их мештани могу видети како уређују обалу Дрине, чисте простор око воде и секу шибље пред регату, да Рача дочека госте како доликује.
На питање зашто то ради, Лаза скромно каже: „Из досаде.“
Али они који га виде знају да иза те једноставне реченице стоји много више — љубав према Дрини, Рачи и месту које се чува не великим речима, већ малим, свакодневним делима.
Зато, следећи пут када будемо на Рачи, сетимо се Лазе, Сиска, Мике и свих оних који чувају Дрину. Најмање што можемо да урадимо јесте да своје смеће понесемо са собом или га одложимо тамо где треба.
Јер Дрина је наша онолико колико смо спремни да је чувамо.
дрина.инфо
