Преговори око НИС-а комплексни – наше је да испреговарамо најбољу опцију за државу

Промена власништва једне од највећих нафтних компанија у нашем региону не може да се деси за неколико недеља или месеци ни у редовним околностима, док је то посебно отежано у условима санкција и геополитичких тензија које су довеле до захтева за променом власништва над НИС-ом. У питању су преговори између две компаније – мађарског МОЛ-а и руског „Гаспромњефта” током којих они сарађују са ОФАК-ом. Ја сам током посете Вашингтону разговарала са Националним телом за енергетску доминацију при Белој кући и истакла да је Србија увек на располагању да олакша и допринесе овом процесу, како би НИС што пре био скинут са листе санкција.

Шта српска страна каже на предлог споразума за преузимање НИС-а, са чиме се слажете, а са чиме не?

Наш интерес је да НИС настави да послује редовно, да очувамо радна места, да рафинерија настави да ради у довољном капацитету прераде и производње, као и до сада, да НИС настави да буде профитабилан, да може да спроводи инвестиције и буде једна од најстабилнијих компанија у нашем региону. Преговори су комплексни, а наш посао је да испреговарамо најбољу могућу опцију за државу и побољшамо је у односу на ону коју смо добили 2008. године када је НИС практично поклоњен.

Свака страна брани свој интерес, што је природно. Олакшавајућа околност је што ми са Мађарском имамо најбоље односе у последњих неколико деценија, стратешко партнерство, засновано на добрим односима председника Вучића и премијера Орбана, које посебно продубљујемо у сектору енергетике кроз инфраструктурне пројекте и заједнички рад у многим областима, попут берзе електричне енергије коју имамо са њима и Словенцима.

Да ли у пакет за продају улази „Петрохемија”, нафтна и гасна поља, да ли ће Србија са 34 одсто бити у ствари највећи акционар, ако МОЛ подели свој удео с АДНОК-ом?

„Петрохемија” и гасна и нафтна поља су део преговора, а МОЛ ће оперативно управљати НИС-ом ако дође до промене власништва. Радимо на међудржавном споразуму, а Србија има црвене линије које неће прећи, јер су оне ствар енергетске безбедности земље. Такође, ТЕ-ТО „Панчево” је једна од битних тачака преговора. Подсећам и да европска регулаторна тела морају да дају своја одобрења када се преговори заврше. Суштина је да је НИС кључан за нашу земљу. Ова криза је то јасно показала. Рафинерија такође мора да остане да ради у пуном капацитету. Погледајте на пример Словенију, немају рафинерију и зато сада имају проблем са снабдевањем и наглим скоком цена.

У најкраћем, геополитика диктира енергетску неизвесност, ситуација је променљива, а ми морамо да јачамо нашу енергетску сигурност.

Шта је Србији као власнику у НИС-у важно да добије новим споразумом с МОЛ–АДНОК, да заштити запослене, да се пита за кључне одлуке, или нешто треће?

Основни циљ је да се укину санкције. Такође, важно је да очувамо радна места, да се инвестиције наставе и оно што је основно, да производња и прерада нафтних деривата у рафинерији у Панчеву наставе да буду у довољном капацитету за редовно, несметано, поуздано снабдевање нашег и регионалног тржишта, да НИС настави да буде једна од најуспешнијих компанија у региону и да доприноси буџету Србије. Други циљ је да увећамо наш удео у власништву за пет одсто, чиме бисмо добили већу контролу управљања и могућност утицаја на кључне одлуке у компанији. Ова два циља су међусобно испреплетана и паралелно радимо на постизању оба кроз преговоре које водимо.

Да ли је компанија из Емирата уопште још у игри, због свих дешавања на Блиском истоку и рафинеријом коју су морали да затворе?

Преговори су у току, а ситуација на Блиском истоку свакако не помаже. АДНОК је чланица ОПЕК-а, један од светских нафтних гиганата и у преговоре о промени власништва над НИС-ом су се укључили на позив председника Вучића. Они имају искуство, ресурсе, капитал и као део власничке структуре би веома допринели бољем пословању компаније.

Колико смо јефтинији или нисмо од земаља у окружењу по цени горива, гаса и струје?

Цена електричне енергије нам је трећа најјефтинија у Европи, иза нас су само Црна Гора и Мађарска, а цена гаса друга најјефтинија. Једино Мађарска има јефтинији гас од нас. Одлична вест је што је гасни аранжман са Русијом продужен за још три месеца, након разговора председника Вучића са председником Путином, то нам даје сигурност и поуздане испоруке гаса по изузетно повољним ценама, далеко јефтинијим од тренутних берзанских, односно тржишних.

Што се тиче цена горива, оне се због скока цена сирове нафте изазване ратом у Ирану мењају на дневном нивоу широм Европе. Немачка, прва економија Европе, забранила је да се цене на пумпама мењају више од једном дневно. Владе широм света предузимају низ мера да се заштите од несташица и неконтролисаног раста цена нафтних деривата. У овом тренутку је најважније да имамо гориво и дизел и керозин и бензин и мазут, јер је ипак најскупљи онај енергент којег нема.

Подсетићу да би према тржишним ценама дизел на пумпама требало да кошта више од 270 динара, а цена му је 214 динара. За пољопривреднике смо ограничили цену агродизела на 184 динара и она више неће расти.

На обалама Дунава између Ковина и Смедерева спрема се да почне један од најважнијих енергетских инфраструктурних пројеката за Србију– изградња подземног транспортног гасовода од Ковина до Смедерева. Шта добијамо тиме и хоћемо ли до наредне грејне сезоне имати завршено проширено складиште „Банатски Двор”?

Услед елементарне непогоде 2021. године, дошло је до великих оштећења гасовода Панчево–Смедерево, који је био резервни правац снабдевања индустрије, превасходно железаре и корисника у Смедереву. Да би се поново осигурала енергетска безбедност у снабдевању, која је због хаварије на гасоводу била угрожена, одлучено је да се постојећи гасоводни мост уклони, а сам гасовод изведе испод реке Дунав, чиме железара у Смедереву поново добија енергетску безбедност у снабдевању, с обзиром на то да су се од тренутка затварања снабдевали из правца Панчева. Железара и остали корисници снабдевали су се само из једног правца, из Велике Плане. Тај пројекат почиње сада.

Проширење подземног складишта „Банатски Двор” напредује и очекујем да ће радови на новим бушотинама бити завршени до краја године. Када се заврше радови, капацитет ће са садашњих 450 милиона кубика бити повећан на 750 милиона кубика, уз повећање дневног капацитета производње, са 12 нових бушотина и четири нове компресорске станице. Веће подземно складиште гаса у „Банатском Двору” значи и већу енергетску сигурност и безбедност, јер ћемо имати више простора у нашој земљи да складиштимо гас и реагујемо у случају поремећаја или несташица.

политика.рс