Стигла је Велика субота, посебан дан који носи одређену тежину, али и снажан осећај ишчекивања уочи највећег хришћанског празника.
Док се из кухиње шири мирис свеже офарбаних јаја, многе домаћице у Србији размишљају о истом питању, да ли је погрешно укључити машину или узети метлу у руке.
Разумевање обичаја везаних за Велику суботу може помоћи да се избегну дилеме и да се у дом унесе спокој пред Васкрс.
У нашем народу одавно постоји веровање да овај дан захтева посебан ред, тишину и мир.
Обичаји везани за Велику суботу када су у питању кућни послови прилично су јасни. И црква и народна традиција овај дан виде као време тишине и припреме.
Верује се да тада треба привести крају све ситне послове око хране који су раније остали недовршени.
Када је реч о чишћењу, етнолози углавном истичу да би темељно сређивање дома требало завршити најкасније до Великог петка.
У народу постоји веровање да се на овај дан мртви селе, па се сматра да бука и подизање прашине могу нарушити тај свети тренутак.
Питање прања веша посебно заокупља пажњу, нарочито у савременом начину живота пуном обавеза.
Према старим обичајима, на Велику суботу не би требало прати веш, посебно не ручно.
Верује се да вода тог дана има посебну снагу и да је не треба користити за прљаве послове.
Постоји и мишљење да прање веша може донети оскудицу и проблеме у домаћинству током целе године.
Зато се саветује да се тај посао одложи за неки од наредних дана после Васкрса.
Уместо тога, препоручује се да се пажња усмери на духовну припрему и унутрашњи мир.
За разлику од осталих кућних послова, кухиња је на Велику суботу веома активна.
Тог дана припремају се васкршњи колачи, погаче и месо за празнични ручак.
У појединим крајевима Србије јаја се фарбају управо тада, уколико то није учињено на Велики петак.
Постоји веровање да хлеб умешен тог дана треба да буде богато украшен и посебан.
Трпеза за Васкрс спрема се с љубављу, јер симболизује благостање породице.
Ако се планира печење јагњета или прасета, припреме се најчешће обављају управо на Велику суботу.
Један од најважнијих обичаја односи се на доброчинство.
Овај дан се сматра временом за милосрђе и даривање.
Лепо је обрадовати некога ко живи сам или је у тежој материјалној ситуацији, макар симболичним поклоном попут јајета или колача.
Верује се да свако добро дело учињено тада има посебну вредност.
На тај начин се не поштује само традиција, већ се и истински живи дух празника.
Унутрашњи мир и слога у породици сматрају се важнијим од било ког посла.
Веровање да рад може призвати несрећу потиче из давних времена када се рад на празник сматрао нарушавањем божанског поретка.
Сматрало се да је потребно застати и оставити простор за благослов.
Рад на велике празнике повезивао се са немиром и претераном жељом за стицањем.
Зато се саветује да се поподне проведе мирно, у кругу породице, без напорних активности.
Добро је одморити се и припремити за радостан дан који следи.
Ако јаја нису офарбана на Велики петак, могу се офарбати на Велику суботу пре изласка сунца, јер се верује да ће тако имати посебну заштитну улогу и донети здравље укућанима.
Усисавање и бучни послови нису пожељни, па их треба избегавати или обавити дискретно и рано током дана.
Према народним веровањима, прање веша на овај дан може донети застоје или проблеме у напретку домаћинства, па се саветује одлагање.
Велика субота је уједно и последњи дан Великог поста, који се пости на води, док се мрсна трпеза припрема за Васкрс који долази наредног дана.
ало.рс
