Када до пожара дође, обавеза професионалног управника након што ватрогасци напусте објекат је да тражи записник МУП-а, због пријаве штете осигуравајућем друштву.
Професионални управник и НБС откривају шта зграда мора да има, ко надокнађује штету и на шта посебно треба обратити пажњу пре потписивања полисе осигурања.
Пожар у згради је један од најнепријатнијих догађаја, који може да погоди власнике некретнина, а последњих дана у Србији је било неколико случајева у којима је дошло до пожара или је ватра заустављена практично станарима испод прозора.
Када се ватрогасци изборе са ватреном стихијом остају многа питања и проблеми, јер се последице овог трауматичног догађаја не огледају само у тренутном попису ствари које су уништене, већ и кроз изазове за финансирање реконструкције објекта, јер повратак у првобитно стање може трајати месецима.
Професионални управник Љубиша Бановачки каже за 4зида да је најважнија превентива, да до пожара не би дошло, и поручује и да свака зграда мора да има хидранте и исправне противпожарне апарате.
– Постоје овлашћене фирме које раде шестомесечне прегледе постојеће опреме, тако да су они сви атестирани и спремни. У старим зградама, у којима најчешће нема противпожарих апарата или хидрантске мреже, обавеза управника је да се ангажују да се уграде апарати за гашење пожара и метални ормарићи – објашњава Бановачки.
Роштиљање на тераси и спремање зимнице највећи ризици током лета
Он напомиње да су ризици од пожара током зимских месеци много већи, али да и током лета има ситуација које могу да буду опасне.
– Дешава се да неко хоће да прави роштиљ на тераси, на крову зграде или у дворишту где је трава. Одлуком Града Београда забрањен је отворени пламен у стамбеним заједницама. Сада долази време зимнице и пеку се паприке, па људи знају да се занесу и заложе ватру на тераси. Најчешћи пожари су ипак због квара електроинсталација – каже професионални управник.
Он напомиње да климе не праве велики проблем, јер нису тако велики потрошаћи као ТА пећи и да су пројективане тако да нису много ризичне, ако се поставе тачно по прописима.
– Требало би с времена на време погледати табле где су струјомери, да нема неког великог оптерећења, али на целој згради, на заједничким потрошачима углавном током лета нема толико великог оптерећења, јер су људи и на годишњим одморима и углавном је мање критичан период овај када су температуре 40 степени, него током зиме – наводи Бановачки.
Када до пожара дође, прва обавеза професионалног управника након што ватрогасци напусте објекат је да тражи записник МУП-а, због пријаве штете осигуравајућем друштву, у року од три дана.
Ко плаћа штету од пожара
Финансирање реконструкције је највећи изазов, односно како набавити паре да се зграда врати у првобитно стање. Ако зграда није осигурана, потребно је наћи алтернативне изворе финансирања, што је поприлично тешко.
– Што се тиче штете, њу једино могу да надокнаде осигуравајуће куће. Стамбене заједнице могу да осигурају заједничке делове зграде, ходнике, кровове и лифтове и уколико дође до неке штете она може да се рефундира од осигурања. Такође, станари могу појединачно да осигурају. Онда аутоматски, ако дође до неке штете, од пожара, до пуцања цеви или неког сличног квара, можете да се наплатите или од зграде или од станара који је то проузроковао – објашњава професионални управник.
Он каже да се у зградама које нису осигуране, најчешће дешава да власник мора да тужи стамбену заједницу, јер станари најчешће нису толико солидарни да заједнички плате штету.
– Важно је пре потписивања уговора са осигуравајућом кућом да деифиншете шта желите. Они имају своје пакете, али је важно да се прочитају и велика и мала слова, пре потписивања уговора. То су углавном заштита од поплаве, пожара, за лифт од удара грома, све је тачно дефинисано. Уколико се неко сели и разбије врата лифта, то осигурање неће платити – указује Љубиша Бановачки.
НБС о факторима који утичу на цену осигурања
У Народној банци Србије кажу да расположиви подаци указују на позитиван тренд у периоду од 2021. до 2025. године, али да постоји значајан простор за даљи развој овог вида осигурања, јер власници имовине често тек након настанка велике штете постану свесни колики финансијски терет такав догађај може представљати.
Премија у посматраном петогодишњем периоду бележи двоцифрен просечан раст од 13 одсто, док је код решених штета тај раст 20%. У НБС за 4зида кажу да је у 2021. години било закључено 222.680 уговора овог осигурања, са укупном премијом од 7 милијарди динара и решеним штетама у износу од 1,7 милијарди динара, док је у 2025. години закључено 289.412 уговора, са премијом од 11,5 милијарди динара и решеним штетама у износу од 4,9 милијарди динара.
– Ризик од пожара је најчешће обухваћен осигурањем имовине од пожара и других опасности, али се може уговорити и у оквиру комбинованог осигурања домаћинстава. Осигурањем се може обухватити објекат – породична кућа, стан, викендица или помоћни објекат, али и ствари које се у њему налазе. У зависности од понуде друштава за осигурање, полиса може да укључи и додатна покрића за друге ризике, попут поплаве, бујице, олује, излива воде и слично – објашњавају у НБС.
У централној банци напомињу да цена осигурања зависи од вредности и карактеристика имовине, њене површине и локације, изабраних ризика и висине осигуране суме, тако да не постоји јединствена цена која важи за све власнике некретнина. Премија се може плаћати одједном или у ратама.
– Приликом избора осигурања, међутим, висина премије не би требало да буде једини критеријум. Много је важније проверити шта уговор о осигурању заиста покрива – који су ризици обухваћени, на који износ је имовина осигурана и која ограничења и искључења постоје. Само на тај начин власник може да буде сигуран да ће му осигурање пружити одговарајућу финансијску заштиту када му је она најпотребнија – указују у НБС.
24седам.рс
