Важна су правила међународних споразума, али и то да ли је радник био уредно пријављен на осигурање
Све је више грађана који су део радног века провели у Србији, а део у иностранству, па се пред одлазак у пензију често поставља питање шта се дешава са годинама стажа оствареним у различитим државама.
Под одређеним условима, стаж из Србије и иностранства може да се сабира како би се испунио услов за пензију. То, међутим, не значи да ће једна држава исплаћивати пензију за све године рада.
Владимир Станковић из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање објашњава да Србија има више од 30 међународних споразума о социјалном осигурању. Када је стаж остварен у држави са којом Србија има такав споразум, године рада могу да се узму у обзир приликом утврђивања права на пензију.
Важно је разликовати државно пензијско осигурање од приватних пензијских и других осигурања.
– Овде причамо о оном где су људи, у односу на државу, пензијско-инвалидски осигурани. Приватна осигурања и права која се остварују из тог осигурања са приватним осигуравајућим кућама су нешто сасвим друго – објаснио је Станковић.
Седам година у Србији и осам у Немачкој
Свака држава има своје услове за одлазак у пензију и засебно води евиденцију стажа. У Србији податке води Фонд ПИО, док је за стаж остварен у иностранству надлежна институција те државе.
Да би ПИО фонд имао податак да је осигураник радио ван Србије, потребно је да га он о томе обавести. Попуњава одговарајући образац, наводи период осигурања и државу у којој је радио, а пожељно је да приложи доказ о раду и број под којим је био евидентиран код страног фонда.
За старосну пензију у Србији потребно је најмање 15 година стажа осигурања, уз испуњен услов који се односи на године живота. Ако особа нема свих 15 година стажа у Србији, под одређеним условима може да се урачуна и стаж из иностранства.
Станковић наводи пример особе која је седам година радила у Србији, а осам у Немачкој. Тих укупно 15 година може бити довољно да испуни услов за остваривање права на пензију у Србији.
То, међутим, не значи да ће Србија исплатити пензију за свих 15 година.
– Приликом обрачуна, ми у Србији обрачунавамо сразмерно стажу оствареном у Србији – нагласио је Станковић.
Другим речима, свака држава исплаћује део пензије који одговара стажу оствареном у њеном систему, у складу са домаћим прописима и међународним споразумима.
Шта се дешава са сезонским радом
Код сезонског рада у иностранству пресудно је како је радник био ангажован и да ли је био пријављен на пензијско и инвалидско осигурање.
– Све зависи од врсте таквог ангажовања – рекао је Станковић.
Због тога треба проверити уговор са страним послодавцем, односно да ли је радник званично пријављен на осигурање и у којој држави се уплаћују доприноси.
Посебна правила могу да важе када компанија из Србије шаље запосленог на рад у иностранство. Начелно, рад ван земље води се као стаж остварен у иностранству, али постоје изузеци. Према појединим међународним споразумима, рад у иностранству до две године може бити евидентиран као стаж у Србији.
Проблем настаје уколико страни послодавац радника уопште није пријавио на осигурање.
– Уколико послодавац, пре свега, није то лице пријавио на осигурање, онда, самим тим, не можемо ни причати о томе да је био обавезан да плаћа доприносе пензијско-инвалидском осигурању – објаснио је Станковић.
Стаж у Србији може да се провери електронски
Грађани податке о стажу оствареном у Србији могу да провере електронски. Преко портала е-Управа, након идентификације, осигураник може да види податке о свом стажу и на време утврди да ли неки период недостаје у евиденцији.
Када је реч о стажу из иностранства, подаци се и даље углавном размењују службеном документацијом између надлежних институција.
Станковић зато саветује да се провера стажа у Србији обави најмање две године пре планираног одласка у пензију. За стаж остварен у иностранству поступак би требало покренути још раније, јер комуникација између фондова различитих држава може да потраје, преноси РТС.
24седам.рс
