Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ поводом Међународног дана старијих особа упозорава на све израженије демографске промене и пораст броја људи у трећем добу.
У Србији особе старије од 65 година чине чак 23 одсто становништва, док је просечна старост грађана 44 године. Стручњаци зато истичу да циљ више није само продужити животни век, већ омогућити старијима да што дуже живе здраво, активно и квалитетно.
Међународни дан старијих особа обележен је 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима припадника трећег доба.
– Свет се суочава са демографском трансформацијом без преседана: број особа старијих од 60 година порастао је са 634 милиона у 2002. на 1,26 милијарди у 2026. години, док се до 2050. очекује 2,11 милијарди (21,8 одсто светске популације), уз још бржи раст најстаријих генерација (80+). Иако глобални животни век континуирано расте, дугогодишњи јаз од 9,6 година између укупног и животног века у добром здрављу указује на растући утицај незаразних болести – саопштио је „Батут“ и додао:
– Република Србија дели овај европски контекст са просечном старошћу од 44,0 године (мушкарци 42,6; жене 45,4) и очекиваним трајањем живота од 76 година (мушкарци 73,7; жене 78,3), док лица старија од 65 година чине више од петине популације (23 одсто). Поједини окрузи, попут Златиборског округа са 77,1 годином, представљају светле примере дуговечности.
У фокусу обележавања Међународног дана старијих особа Уједињених нација под слоганом „Доба дуговечности: Прилагодимо системе дужем животу” јесте потреба за преласком са пуког продужења живота на унапређење његовог квалитета кроз превенцију, савремену геронауку и целоживотно учење.
Уз уважавање родне равноправности и елиминисање дискриминације, улагањем у здравствене, социјалне и економске системе стварамо вредан капитал дуговечности, чинећи старење приликом за одрживи развој и заједничку будућност свих генерација.
Кључни циљеви обележавања овог дана су:
Сагледавање начина како дужи животни век преобликује здравствене, социјалне и економске системе, уз развој одрживих оквира за финансирање и тржишта рада прилагођена новим реалностима.
Истицање значаја социјалних, економских и еколошких детерминанти здравља, као и превенције у циљу смањења неједнакости током читавог животног циклуса.
Промовисање целоживотног учења, унапређење социјалне сигурности за неформалне неговатеље и развој интегрисаних модела неге кроз међусекторску сарадњу.
Уважавање регионалне разноликости кроз размену искустава и креирање решења која поштују локалне специфичности и животна искуства самих старијих особа.
Повезивање демографије, геронауке, економије, јавног здравља и људских права ради креирања инклузивних политика заснованих на конкретним доказима.
Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић је данас рекао да је по притужбама грађана Србије дискриминација старих у разним областима друштвеног живота континуирано међу пет најчешћих приговора.
– Али то показује и да имају поверење у Повереника с обзиром на то да подносе притужбе, знају механизме – рекао је Антонијевић на конференцији „Моја будућност – чија је брига? Инклузивно друштво за све“ у Скупштини Србије поводом 1. октобра, Међународног дана старијих особа, преноси Бета.
Упозорио је да је за унапређење положаја старијих потребно стварање услова за њихово пуно учешће у животу заједнице, што обухвата и гласање на изборима, јачање веза међу генерацијама.
24седам
