ПОМОЗИМО ОБНОВУ СВЕТИЊА У ПРИЗРЕНУ: Мисија има разних али се само неке везују концима за небо

0 300

Светиње српског царског града Призрена су значајан део православног културног наслеђа непроцењиве вредности. Скоро све су пострадале и мање или више оштећене током погрома 1999. и 2004. године. Црква Светог Николе је последња српска православна црква у самом Призрену која није обновљена. Угрожена и оштећена у последњем страдању, чека да јој се врати стари сјај.

Фото извор: www.facebook.com/CrkvaSvetogNikoleRajkova

По благослову Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, прилозима Призренаца, многих добронамерних људи и предузећа, а уз подршку Црквене општине Призрен и Друштва пријатеља манастира Св. Архангели код Призрена, обновљене су цркве Светих Врача Козме и Дамјана у Поткаљаји и Светог Пантелејмона. У току је обнова цркве Светог Николе (Рајкове) из XIV века. Акцију прикупљања средстава, благословом Владике, као и током обнове Цркве Св. Пантелејмона, воде већином, у матици и дијаспори, расељени Призренци, многим активностима већ потврђени у сличним акцијама, потпомогнути члановима Одбора којима је Призрен у срцу. Председник Одбора за обнову је парох призренски, јереј Јован Радић.

Фото извор: www.facebook.com/CrkvaSvetogNikoleRajkova

Црква Светог Николе је средњовековна властелинска црква, задужбина Рајка Киризмића. Саграђена је у првој половини 14. века, у призренском насељу Поток-мала. Некад је ова црква поседовала 15 винограда у градском метоху, две њиве, воћњаке, дудове за храњење свилене бубе и три куће зависних људи у граду. Рајкова Црква се помиње у Светоарханђелској хрисовуљи цара Душана. Приложио ју је, заједно са другим бројним црквама, својој задужбини, манастиру Светим Aрхангелима, и својој гробној цркви. Управо велика концентарција цркава у Призрену и околини сведочи о значају овог града у привредном, политичком, као и верском и културном животу Душанове српске земље.

После пада Призрена под турску власт, 1455. године, Црква Светог Николе је полако губила значај, временске неприлике су оставиле трага а нарочито је пострадала 1795. године, када је и опљачкана, у походу скадарског паше Махмута Бушатлије. Прекрила је и затрпала земља и песак из воде из оближњег потока. Деценијама се за њу није знало.

Приликом уређивања митрополитске баште 1857. године темељи Рајкове црква су откривени. Обнову цркве благословио је рашко-призренски митрополит, Мелентије. Призренци су је обновили 1857. године, проширили са северне, јужне и западне стране и целу је покрили дрвеним кровом. О овој обнови оставили су запис на уласку у цркву. Средњовековна једнобродна црква у унутрашњој скулптури добила је тробродни изглед, са два нова портала, западним и северним, као и по два прозора на свакој страни. Омања црква, димензија 10 х 4 проширена је са око 3 метра, зидањем каменом у кречном малтеру. Својим тадашњем изгледом она се није значајно разликовала од стамбених кућа. Иконостас цркве је дело сликара Сергија Димовића из Козане у Грчкој, а фрескописац је остао анониман.

Фото извор: www.facebook.com/CrkvaSvetogNikoleRajkova

У другој половини XIX века, све до завршетка изградње нове Саборне цркве Светог Ђорђа 1887. године, храм Рајка Киризмића био је најпространији међу тада малобројним српским светилиштима Призрена, а у његовој непосредној близини налазила се и зграда митрополије. Од 1857. године до јуна 1999. године црква је била жива, у њој се служила литургија на дан Светог Николе, зимског и летњег, као и током године, нарочито зими.

Почетком 20. века Рајкова црква је, на велику радост призренских Срба, у својој непосредној близини добила велелепно здање, Основну школу „Младен Угаревић“ као тестаментално завештање призренског добротвора Младена Угаревића. Од тад су црква и школа живеле у својеврсној симбиози све до кобне 1999. године, када су цркву минирали албански екстремисти. Срећом, нису све мине експлодирале, те црква није до темеља разрушена. У годинама које су се низале постала је својеврсна депонија. Пре пар година успело се да се црква огради. Ретке Србе који овде дођу да се помоле, упркос страдањима дочекују фреске светаца, које вапе за обновом.

Фото извор: www.facebook.com/CrkvaSvetogNikoleRajkova

Рајкова црква је последња српска црква у самом Призрену која није обновљена. Притом не заборављамо ни друга света места и иконлуке (Свети Прокопије) у граду, која је неопходно обележити, заштитити и оградити, као ни заштиту угрожених светиња у околини Призрена. Дужни смо да својим потомцима оставимо у наслеђе све што смо од својих предака и наследили.
Стога позивамо из Одбора за обнову позивају све добронамерне људе који желе и могу да помогну акцију хитног спасавања овог значајног споменика културе. Уплатом донације на рачун Црквене општине Призрен број: 205–171950–84, позив на број: 19-12-2021 постајете обновитељ ове светиње и српског православног културног наслеђа Косова и Метохије.

Подаци за уплату прилога физичког лица за обнову Цркве Св. Николе (Рајкове) у Призрену

Прилог акцији је и диван спот “Призренска ноћ”, у извођењу хора и оркестра Богословије у Призрену (текст и музика: Гаврило Кујунџић из Ораховца) који у слици, стиху и музици дочарава све лепоте српског Јерусалима, али и стање у којој се налази поменута црква. Спот можете погледати овде.

Више информација о активностима Одбора за обнову, историји цркве Светог Николе, њеној обнови и могућностима да помогнете можете наћи на ФБ страни https://www.facebook.com/CrkvaSvetogNikoleRajkova

Обновимо заједно, уз Божију помоћ и помоћ добрих људи, Рајкову цркву Светог Николе.

Дужни смо да својим потомцима оставимо у наслеђе све што смо од својих предака и наследили.

С вером и надом у обнову свих светиња Призрена и околине!

Дрина Инфо

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена