БОРА Милутиновић (70) се не мења. Не стари. Преплануо, ведар, отворен, у торби увек камера, у џепу фото-апарат. Дакле, спреман да сними све што треба, јер њега ништа не може да изненади. Глобтротер који последњих пет-шест година живи у Катару, “разапет” је и између Мексика, Кине и Србије.
* Тек сте крочили у Србију, па одмах у Крушевац, затим Бајину Башту?
– Имам лепе односе са Славком Матићем, тренером Напретка, и зато сам отишао у Крушевац на утакмицу са крагујевачким Радничким (1:0). Атмосфера је била дивна, уживао сам, поготово што је Напредак победио. А Бајина Башта је нешто посебно. Тамо ми живе сестра и фамилија и када су сви добро и здраво, онда сам и ја супер. Бајина Башта има свој дух, Дрина, колиба, Заовина, ништа ми више не треба…
* Наравно, Београд је увек у срцу?
– То се подразумева. А једини проблем у белом граду је што никада немам времена, дан ми је мали.
* Пратите српски фудбал, шта кажете о репрезентацији која никако да заигра на нивоу квалитета појединаца?
– Пратим, наравно, данас је све доступно. Имам у Катару и нашу телевизију. Мислим да је најважније да се пронађе разлог због чега нема резултата. Има одличних играча, има и талената, али то не значи да имаш и тим. Мора да се направи исцрпна анализа и када се пронађу узроци и проблеми, онда могу и да се реше.
* Ви сте водили пет различитих репрезентација на СП, на пет начина?
– Нема везе, принципи су у тимском раду, као и у животу, исти. Важне су и информације које су данас свима доступне с обзиром на високу технологију. А када знаш шта се дешава и због чега, онда ћеш знати и шта треба да радиш. Зато је камера увек поред мене, снимам а потом анализирам.
* Србији управо недостаје тимска игра?
– Тешко је да ја некога саветујем с обзиром на то где живим. Али, морам да признам да имам посебну емоцију када гледам наше играче када тријумфују, поготово у Енглеској. Наравно да сам сентиментално везан за Србију, а волим тимске играче. Свиђа ми се Матић, поготово када знам одакле је дошао и шта је све прошао док није постао звезда Челсија. Не бих говорио о именима, заборавићу некога…
* Враћате се у Катар, већ годинама сте саветник за фудбал?
– Моје искуство је невероватно, а Катар је пример шта једна земља може да уради, у свим сегментима, када има лидере са визијом. И велику жељу да то покаже и докаже. Знам и ја те приче, лако је њима када имају пара, али они су пример да је, пре свега, неопходна визија. Катар, данас и јуче, то су два света.
* Многи мисле да ће врућина “убити” фудбал?
– Не, Светско првенство ће бити као из снова. Играчи ће имати најбоље услове за игру, за тренинге, врхунске хотеле, свемирске стадионе и све ће бити покривено климом. Близина стадиона ће пружати могућност да дневно гледаш и две утакмице. А близина Европе ће омогућити долазак великог броја туриста који ће моћи да упознају један нови свет. Ако се стално говори да лопта зближава и уједињује свет, Мундијал у Катару ће бити перфектна могућност да то и доживе. Јер, СП се још само 2002. године играло у Азији, када су домаћини били Јапан и Јужна Кореја. Надам се да ће и Србија играти у Катару!
* Из Мексика сте се преселили у Катар, али стара љубав заборава нема?
– Наравно, и Мексико је моја земља, као и Кина. Ја сам становник света. У Мексико одем за Божић, Нову годину. Жао ми је што фудбалери не постижу боље резултате зато што су талентовани, последњи резулат вредан пажње су остварили 1986. године, када су били шести. Нажалост, од тада их нема у светском врху.
* И Кина је у вашем срцу?
– Како да не, много лепих година сам тамо провео. Имам „твитер“ у Кини, а за мене је велика сатисфакција јер ме се људи сећају са симпатијама. То је за мене специјална земља.
* Пратили сте првенство Азије у Аустралији, првенство Африке у Сенегалу, били сте у Бурми, где вас сад пут води?
– Враћам се у Кину, затим ћу гледати МИГ турнир у Барселони за дечаке од 7-19 година, па ћу отићи на СП у Новом Зеланду до 20 година где играју и наши, онда следи Голд куп, Копа Америка… Видећу, далеко ми одосмо у овој причи.
* Које играче и репрезентације волите да гледате?
– Ја имам много тежак укус. А и носталгичан сам. Када гледате Пирла прва асоцијација је – како је фудбал лака игра. И Буфон је прави, а онај из Челсија, Куртоа, сјајан је чувар мреже. Добар је и Кошта. Жао ми је што Чичарито нема у Реалу већу минутажу јер сам емотивно везан за његову породицу. А од, да кажем, скромних земаља, свиђа ми се како игра Белгија, на неки начин се идентификујем с њима, а блиска ми је и Колумбија…
* Да ли је тренерска каријера завршена?
– Не, али нисам добио неку праву понуду. А не бих баш да радим било где и било шта. Видећу, никад се не зна, али ја сам увек спреман да поново седнем на тренерску клупу.
Бора Милутиновић, вечити младић светског фудбала.
Извор: Вечерње Новости
