Уговор о преузимању већинског руског власничког удела у Нафтној индустрији Србије (НИС) од стране мађарске компаније МОЛ већ је потписан, а за окончање трансакције преостало је прибављање сагласности надлежних комисија за заштиту конкуренције у Србији и Босни и Херцеговини, изјавио је први потпредседник Владе Србије и министар финансија у техничком мандату Синиша Мали. Он је потврдио да је постигнут и писани договор са мађарском страном према којем ће Србија повећати свој власнички удео у НИС-у са 30 на 35 одсто.
Мали је у интервјуу за телевизију „Блумберг Адрија” објаснио да су преговори између досадашњих руских власника и мађарског МОЛ-а успешно окончани, као и да је држава Србија са будућим већинским власником усагласила посебан акционарски споразум.
„Договор између руске стране, која је већински власник, и мађарског МОЛ-а је постигнут. Уговор је потписан. Ми смо као држава направили и акционарски споразум са мађарском страном. Преостало је да се прибаве сагласности надлежних антимонополских комисија. Очекујем да ће захтеви ускоро бити поднети – и у Србији и, ако се не варам, и у Босни и Херцеговини – и да ће се трансакција врло брзо завршити”, рекао је Мали.
Он је прецизирао да након прибављања неопходних регулаторних одобрења следи формално затварање уговора, чиме би била окончана процедура промене власничке структуре највеће нафтне компаније у Србији.
Говорећи о позицији државе у будућој власничкој структури НИС-а, Мали је нагласио да Србија не намерава да остане на досадашњих 30 одсто акција.
Према његовим речима, са мађарским партнерима већ постоји писани договор о повећању државног удела за додатних пет процентних поена, односно на 35 одсто.
Тиме би Србија прешла праг од једне трећине власништва у НИС-у, што је, како је објаснио, један од циљева државе у процесу промене власничке структуре компаније.
Инвестиције и потрошња носиоци привредног раста
Осврћући се на економске резултате и планове за наредни период, Мали је истакао да се модел привредног развоја Србије заснива на два основна стуба – инвестицијама и расту домаће тражње.
Он је навео да инвестиције учествују са приближно 25 одсто у бруто домаћем производу Србије, при чему државна улагања чине око седам одсто БДП-а, док преостали део представљају приватне инвестиције.
Поред инвестиционе активности, према његовој оцени, значајан покретач привредног раста представља повећање личне потрошње, које је повезано са растом зарада, пензија и минималне цене рада.
„Други важан фактор је раст плата, пензија и минималне зараде. Ове године очекујемо да БДП премаши 97 милијарди евра”, истакао је Мали.
Он је навео да су за наредни период утврђена четири кључна развојна приоритета, који обухватају здравство, инфраструктуру, равномернији регионални развој и улагања у савремене технологије.
На првом месту налази се здравствени систем, за који је, према његовим речима, планирано 1,3 милијарде евра у наредне три године. Највећи део средстава биће намењен реконструкцији домова здравља и других здравствених установа, како би се побољшали услови за лечење грађана.
Други приоритет представља наставак изградње инфраструктуре, али са већим нагласком на пројекте водоснабдевања и изградње канализационе мреже.
Посебан део будућих инвестиционих активности биће усмерен на исток и југ Србије, где је планирано повећање трансферних средстава локалним самоуправама, као и веће улагање у путну и комуналну инфраструктуру, туризам и пољопривреду.
Четврти приоритет, како је нагласио, јесте развој вештачке интелигенције и савремених технологија, које држава препознаје као важан део будућег економског развоја.
Држава на рачунима има 4,5 милијарди евра
Одговарајући на питање у којој мери геополитичке околности и нови поремећаји на светском тржишту могу да угрозе пројектовани привредни раст Србије од четири одсто, Мали је поручио да се економска политика води тако да држава у сваком тренутку располаже довољним резервама за реаговање у кризним ситуацијама.
Он је нагласио да је очување макроекономске стабилности један од основних предуслова за наставак инвестиција и обезбеђивање средстава за повећање плата и пензија.
„Наш јавни дуг износи 43,7 одсто БДП-а, што је испод нивоа прописаног критеријумима из Мастрихта и просека еврозоне. На рачунима државе тренутно имамо 526 милијарди динара, односно око 4,5 милијарди евра. То су резерве које нам омогућавају да реагујемо уколико буде потребно”, навео је Мали.
Према његовим речима, управо та финансијска средства представљају заштиту од могућих спољних економских шокова и омогућавају држави да настави са планираним развојним пројектима чак и у условима нестабилности на међународним тржиштима.
За европско тржиште усклађена 22 закона из области финансија
Говорећи о европским интеграцијама, Мали је истакао да Србија наставља процес усаглашавања законодавства са прописима Европске уније, са посебним нагласком на уклањање препрека за пословање и трговину са европским партнерима.
Он је навео да је у претходних неколико месеци велики број закона већ усклађен са европским правилима, док је део прописа упућен надлежним институцијама ЕУ ради добијања сагласности.
„Само Министарство финансија ускладило је 22 закона из своје надлежности. За неке смо добили сагласност, а за друге је још чекамо. Када је реч о Кластеру 3, одлука зависи и од политичког става Европске уније. Ми ћемо наставити усклађивање законодавства. Наш циљ је приступ јединственом европском тржишту, са што мање препрека за пословање и трговину”, нагласио је Мали.
Он је указао да отварање Кластера 3 није искључиво техничко питање испуњавања прописаних услова, већ да коначна одлука зависи и од политичког става држава чланица Европске уније.
Према његовим речима, Србија ће, независно од динамике доношења политичких одлука у Бриселу, наставити да прилагођава своје прописе европским стандардима, јер је приступ јединственом тржишту ЕУ један од важних економских циљева земље.
За Експо 1,2 милијарде евра, очекује се више од четири милиона посетилаца
Значајан део интервјуа за „Блумберг Адрију” био је посвећен припремама за међународну специјализовану изложбу Експо 2027, која ће бити одржана у Београду.
Мали је рекао да буџет намењен самој изложби износи 1,2 милијарде евра и да реализација пројекта напредује према утврђеној динамици.
Према његовим речима, грађевински радови на великим изложбеним халама већ су завршени, а почела је и примопредаја простора државама које ће учествовати на изложби.
Очекује се да ће павиљони бити физички спремни у фебруару или марту 2027. године, како би земље учеснице имале довољно времена за уређење својих изложбених простора.
Мали је навео да организатори очекују више од четири милиона посетилаца, док се у студији изводљивости процењује да би ефекти организације изложбе, директно и индиректно, пре и после њеног одржавања, могли да буду повезани са отварањем 360.000 нових радних места.
„На сваки динар уложен у Експо, процењени повраћај је 1,9 динара. Већ сада више од 15.000 људи директно и индиректно ради на изградњи изложбеног комплекса”, нагласио је Мали.
Он је истакао да економски значај изложбе не треба посматрати искључиво кроз број посетилаца и активности током њеног трајања, већ и кроз дугорочну употребу инфраструктуре која се гради за потребе овог међународног догађаја.
После изложбе нови београдски сајам и међународни технолошки центар
Говорећи о будућности изложбеног комплекса након завршетка Експа 2027, Мали је објаснио да је план да изграђени објекти наставе да се користе за сајамске, пословне и технолошке манифестације.
Према његовим речима, изложбени комплекс биће претворен у нови београдски сајам, чиме ће инфраструктура изграђена за Експо добити трајну намену.
Мали је најавио и да ће се на тој локацији у наредних десет година одржавати међународни технолошки догађај „Џајтекс” (Гитеx), који окупља представнике глобалне технолошке индустрије.
Поред тога, у плану је и реализација пројекта Светског трговинског центра (Wорлд Траде Центер), чиме би овај простор требало да добије додатну улогу у развоју међународних пословних и привредних веза.
Како је истакао Мали, циљ је да инвестиције у изложбени комплекс не буду ограничене на организацију једне међународне манифестације, већ да објекти наставе да служе развоју привреде, сајамске делатности и технолошког сектора Србије и након 2027. године.
политика.рс
