Нацистички окупатори су 21. октобра 1941. године у Крагујевцу и околним селима спровели масовну одмазду у којој су страдали хиљаде цивила, међу њима и ученици крагујевачке гимназије.
Немачки окупатори стрељали су 21. октобра 1941. године у Крагујевцу хиљаде српских цивила, житеља града и околних села, а тај датум прихваћен је као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Убијено је, колико се зна, 2.796 српских цивила, међу њима 412 у оближњим селима, већина у Крагујевцу, а трагедија је утолико већа, јер су немачки окупатори хапсили и стрељали и ђаке виших разреда гимназије, од петог до осмог.
Масакр који је спровела немачка казнена експедиција догодио се као одмазда, због погибије и рањавања немачких војника од стране устаника.
Лета 1941. године у Србији се распламсао устанак. Краљевина Југославија је претходно окупирана априла те године, пошто се у Београду 27. марта догодио државни удар, којим је оборено Намесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић, односно Влада Цветковић Мачек, потписница Протокола о приступању Пакту два дана раније у Бечу.
Устанак који је у Србији започео 7. јула те 1941. под вођством КПЈ, догодио се пошто је Немачка напала Совјетски Савез. Врх КПЈ поступио је тада по налогу из Москве.
Последица ширења устанка биле су немачке репресалије, чија је кулминација била наредба да се надаље за једног погинулог Немца стреља стотину грађана Србије као одмазда.
Наређење да уследи стрељање у Крагујевцу донето је после напада устаника 16. октобра на путу Крагујевац – Горњи Милановац, између села Бара и Љуљака, када је немачка колона дочекана у заседи.
У заједничкој акцији партизана у то време Народноослободилачких партизанских одреда, доцније НОВЈ, и четника односно припадника Југословенске војске у отаџбини, погинуло је тада 10 немачких војника а 26 је рањено.
Неколико дана раније, 10. октобра, издата је драконска одредба Франца Бемеа, тада главнокомандујућег немачког генерала на тлу окупиране Србије, којом је прописано стрељање 100 Срба за једног убијеног, а 50 за сваког рањеног Немца.
Наређење да се спроведе одмазда у Крагујевцу издао мајор Ото Деш, заповедник 749. пука, смештеног у Краљеву. По наредби генерала Бемеа срачунато је да ће бити стрељано 2.300 особа.
Пошто је налог да се спроведе одмазда прослеђен мајору Паулу Кенигу у Крагујевац, Ото фон Бишофсхаузен, крагујевачки крајскомандант, започео је спровођење одмазде.
Бишофсхаузен је сам град Крагујевац видео као углавном мирну средину, док је оближња села сматрао, како се изразио, за „легла бандита“.
Стога су одмазде започеле у околним селима 19. октобра у Маршићу, Илићеву, Грошници, да потом биле настављене масовним стрељањем у Крагујевцу 21. октобра, делом и претходног дана.
Нејасно је колико је људи тада ухапшено. Сматра се да је приведено између пет и шест хиљада грађана.
Хапшени су, без икакве селекције, мушкарци старости између 16 и 60 година, мада је међу приведенима било и других.
Није познато да је приликом привођења било отпора. У трагичним условима окупације, у сенци устанка који је тада захватио Србију, хапшења и узимање талаца нису била необична, али је мало ко претпостављало да ће уследити масовно стрељање.
Сви ухапшени спроведени су у топовске шупе које је претходно користио артиљеријски пук „Танаско Рајић“ југословенске војске. Тамо је притом било селекције приведених, издвојени су, односно замењени поједини грађани.
Стрељања су спровели припадници Вермахта, регуларних немачких формација, и то Првог батаљона 724. пешадијског пука и Трећег батаљона 749. пешадијског пука.
Трагедија Крагујевца, масакр над хиљадама цивила, пренеразила је Србију, што је довело и до преиспитивања на тему смисла устаника у таквим околностима. Земља је била завијена у црно. У одмаздама је тих месеци у Србији убијено више десетина хиљада цивила.
У Крагујевцу је одлука о изградњи Спомен парка донета 1953. године када је први пут и приређена службена комеморација. Помени су, разуме се, одржавани редовно све време.
Спомен парк који је дуго потом дограђиван обухвата простор укупне површине 352 хектара. На тлу комплекса налази се 30 масовних гробница.
Од 1971. године у Шумарицама се одржава манифестација „Велики школски час“ којом се подсећа на трагедију Крагујевца октобра 1941.
Влада Србије донела је 2012. одлуку да се дан масакра у Крагујевцу обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, наводи Тањуг.
Српска православна црква прогласила је страдале у Крагујевцу током масакра октобра 1941. за новомученике.
политика.рс
