Српска православна црква и њени верници сутра славе Крстовдан, један од највећих хришћанских празника, за који се вежу бројни обичаји.
У неким деловима Србије, верује се да је добро на Крстовдан очистити кућу и опрати сав веш.
Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.
По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године.
У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (односно укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача. Такође, временске прилике које нас дочекају тог дана предсказаће каква ће нам наредна година бити.
За људе рођене на Крстовдан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
На Крстовдан су се, преносе етнолози, јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.
Одлазак у цркву по свету воду, паљење свеће за здравље, те молитва, спадају у обавезне радње сваког верника на овај велики празник.
информер
