ГОДИШЊИЦА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА: Одлучујући слом централних сила

0 692

Прошло је 97 година од када је 15. септембра 1918. године пробијен Солунски фронт. Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом централних сила у Првом светском рату. На данашњи дан године 1918. у 5:30 минута дивизије првог ешалона Друге армије, под командом војводе Степе Степановића, почеле су пробој фронта. Српска војска је пребачена на Солунски фронт пролећа 1916. године. Крајем септембра, после борби и много жртава, заузели су Кајмакчалан и ушли на територију своје државе.

Коњица на Солунском фронту
Коњица на Солунском фронту

Са једне стране фронта били су француски, британски и српски војници, којима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, док су са друге линије, добро укопани у ровове били аустругарске немачке и бугарске дивизије.

Између 26. и 30. септембра 1916. врх Кајмакчалан је више пута био заузиман док га српска војска није заузела 30. септембра. Српске снаге су укупно имале 4.643 погинулих, рањених и несталих војника, од којих је Дринска дивизија имала је 3.320 односно 3.804 избачених из строја или три четвртине укупног броја војника. Међу погинулима био је и командант добровољачког одреда Војвода Вук.

Упркос том првом успеху српске војске након катастрофе 1915, Солунски фронт је остао споредно ратиште, па је од 1916. до септембра 1918. углавном владало затишје. Одлучено је да офанзива почне на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак на којем се налазила српска војска коју је укупно чинило шест дивизија са 140.0000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца. Српска војска била је подељена у две армије – Прву, којом је командовао Петар Бојовић и другу, на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић.

https://youtu.be/OSva1XWpqpc

Борбе су почеле 14. септембра целодневном артиљеријском паљбом и свих савезничких топова по бугарским, немачким и аустроугарским положајима, да би у зору 15. септембра (у 5.30 часова) после снажне артиљеријске припреме, кренуле у напад дивизије првог ешалона Друге армије, под командом војводе Степе Степановића на фронту: Сушица – Соко.

solunski-front-spomen-plocaВодила се борба прса у прса, бајонетима на бајонете. Већ првог дана пробијено је 11 км фронта, други дан је ширина проширена на 40 км и тиме отпочиње слом централних сила на солунском фронту чија линија се распада.

Прва армија је силовито напредовала и већ 1. новембра је стигла до Београда и ослободила га. Пробојом Солунског фронта начињен је први продор у окупирану територију коју су држале централне силе, чиме је започео војни расплет рата не само на Балкану, већ и на осталим фронтовима.

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена