Српска православна црква данас обележава празник Преображења Господњег, који је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје страдање и славу.
Према Јеванђељима, Исус је треће године своје земаљске проповеди на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен „са лицем сјајним као сунце и хаљинама светлим као снег“.
Преображење Господње је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца – „Ово је Син мој љубезни… њега послушајте“.
Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозаветне законе и пророке.
На иконама Преображења, које се налазе на сваком иконостасу православних храмова, слика се Господ Исус Христос на Гори окружен светлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.
Преображење пада увек у време Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.
У великом броју православних храмова износи се и благосиља нови род грожђа, које се према православном српском обичају, први пут једе на овај празник.
У народу се сматра да је Преображење дан када се последњи пут купа у рекама, јер се за овај празник везује и смена годишњих доба.
Постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава па се каже – преображава се и вода и гора.
