Данас славимо светог свештеномученика Антима.
Српска православна црква (СПЦ) обележава светог свештеномученика Антима. Рођен у Никомидији и од детињства васпитан као прави хришћанин.
“Тело његово беше умртвљено, дух смирен, завист искорењена, гнев укроћен, леност прогнана; … имаше љубав к свима, мир са свима; благоразумност посред свију, ревност према слави Божјој, јавну свима”
Није чудо што човек с таквим врлинама би постављен за епископа. Антим свети епископствоваше у Никомидији у време љутог гоњења хришћана под опаким царевима Диоклецијаном и Максимијаном.
Нарочито у Никомидији проливаше се крв хришћанска потоцима. Једне године о Рождеству Христовом би сажежено у једном храму 20.000 мученика (в. 28. децем.)
То се деси у време Антимова архијерејства. Но гоњење се с тим не оконча, него се продужи, и многи хришћани беху бачени у тамницу и чувани ту за муке и смрт.
Антим се удаљи у једно село, Оману, не да би утекао од смрти него да би отуда могао храбрити паству своју у подвигу мучеништва, да нико од страха не отпадне. Једно његово писмо хришћанима у тамници би ухваћено и предато цару Максимијану.
Цар посла 20 војника да нађу и доведу Антима. Седи и прозорљиви старац изађе у сусрет војницима, уведе их у дом и угости, па тек онда рече, да је он Антим, кога они траже.
Удивљени војници добротом Антимовом предлагаху му да се скрије, а они ће рећи цару да га нису могли наћи. Али, Антим одговори да он не сме дозволити, да се лажју преступа заповест Божја и његов живот спасава, него пође са војницима.
Уз пут сви војници повероваше у Христа и биху крштени од Антима. Изведен пред цара Антим би дуго и љуто мучен, и најзад секиром посечен. Прослави Господа и упокоји се у Господу почетком ИВ столећа. На овај дан обичај и старо веровање кажу да је пожељно да будете смерни и пожртвовани у славу светог Антима.
мондо.рс
