Србија је обезбедила бесплатну вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ) за изузетно широку популацију, али је за значајније повећање обухвата имунизацијом кључно унапређење информисаности и борба против дезинформација, поручено је на панелу одржаном у оквиру конференције „Генерација превенције“.
Вршилац дужности помоћника министра здравља др Данијела Нинић рекла је на панелу „Зашто? ХПВ имунизација – од медицине засноване на доказима до поверења јавности“, да се ХПВ имунизација у Србији спроводи као препоручена вакцинација о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање од јуна 2022. године. Програм је предвиђен за децу узраста од девет до 19 година, младе од 19 до 26 година, а од почетка године проширен је и на популацију од 27 до 45 година према индикацијама педијатра.
Две дозе у размаку од 6 месеци
„У узрасту од девет до 15 година дају се две дозе вакцине у размаку од шест месеци, док се особама старијим од 15 година дају три дозе“, објаснила је Нинић.
Она је навела да је у периоду од јуна 2022. до 30. септембра 2026. године укупно аплицирано 165.914 доза, од чега су 71 одсто примиле особе женског, а 29 одсто мушког пола. „Према подацима о обухвату прве дозе по регионима, највећи одзив забележен је у Јужнобачком, Београдском, Зајечарском, Борском и Мачванском округу, док је најнижи у Јабланичком и Чачанском округу, као и у општинама Нови Пазар и Тутин“, навела је.
Говорећи о разлозима за регионалне разлике, Нинић је указала на културолошке факторе и бољу информисаност у већим срединама попут Београда. С тим у вези, како је додала, Министарство здравља и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ предузимају мере за подизање свести родитеља и едукацију лекара, посебно у општинама са најнижим обухватом.
Поред организованог позивања родитеља и разматрања акције „отворених врата“ у домовима здравља, Нинић је најавила да ће Министарство здравља у наредном периоду размотрити иницијативу за увођење ХПВ вакцине у календар обавезне имунизације.
То би по проценама надлежних значајно повећало обухват и дугорочно довело до смањења оболевања од карцинома грлића материце и других обољења изазваних ХПВ-ом, истакла је докторка.
Професор др Ана Банко са Медицинског факултета Универзитета у Београду нагласила је да је Србија обезбедила вакцину без новчане надокнаде за родитеље и то за оба пола и за више генерација, што нема велики број од преко 160 земаља у свету које су увеле ХПВ имунизацију у националне програме.
„У Европи вакцина је доступна у 52 од укупно 55 земаља, чиме је имунизација постала стандард, док примери Аустралије и Шведске показују да ефикасни удружени програми вакцинације и скрининга могу довести до потпуног елиминисања карцинома грлића материце“, истакла је Банко.
Упозорила је на парадокс да природни имунитет након контак са вирусом не пружа адекватну заштиту од поновне инфекције, због чега већина популације током живота дође у контакт са ХПВ-ом, те је зато неопходна континуирана комуникација о значају вакцинације са општом јавношћу и лекарима.
Дезинформације у јавности
Доктор Горан Вукомановић из Универзитетске дечје клинике у Београду оценио је да је кључни разлог за недовољан обухват неинформисаност и присуство дезинформација у јавности.
Он је подсетио да родитељи и даље највише верују педијатрима и истакао да је неопходно постичи стопостотну подршку струке како ниједан лекар не би одвраћао пацијенте од препоручене вакцинације. „Велика већина младих од 15 до 19 година, као и свака трећа мајка, информације о здрављу тражи на друштвеним мрежама“, навео је Вукомановић и додао да здравствени радници морају активно изаћи на дигиталне платформе како би понудили провере и научно утемељене чињенице чиме би сузбили заблуде попут навода о утицају вакцине на стерилитет.
Горица Ђокић из Удружења „Проговори“ је нагласила да то Удружење ради на подизању свести код људи о важности имунизације против ХПВ вируса, али да резултати нису задовољавајући.
„Мислим да смо негде око 10 одсто вакцинисане деце, а можемо сви заједно много више да говоримо“, рекла је Ђокићева. Нагласила је да вакцина против ХПВ вируса постоји 20 година, али да је недовољно искоришћена. „Ми имамо ферари, али стоји у гаражи. Имамо вакцину, али је недовољно искоришћена на свакодневном нивоу“, објаснила је она.
Према њеним речима, Удружење „Проговори“ је у циљу промоције имунизације у сарадњи са релевантним институцијама организовало низ кампања. Ђокићева је навела да преко 1.000 жена годишње у Србији умре од рака јајника, грлића материце или рака мозга, као и да је око 4.000 жена оболело.
Предлог да се уврсти у календар имунизације
„Зато смо ми као Удружење поднели иницијативу скупштинском Одбору за здравље и породицу да се ова вакцина уврсти у календар обавезне имунизације“, рекла је она.
Директор за глобалну јавну политику за Европу и Канаду у фармацеутској компанији МСД Рун Хорби рекао је да су ствари које су у вези са имунизацијом ХПВ вакцином кренуле добрим путем у претходних неколико година. „СЗО, као и Европска унија, обавезале су се на елиминацију рака грлића материце, што је значајно убрзало програме ХПВ вакцинације, али и програме скрининга у многим земљама“, објаснио је он. Истакао је да Србија има добру покривеност када је реч о ХПВ вакцини, али да проблем представља њена недовољна искоришченост.
„То није тешкоћа само у Србији. Са истим проблемима суочавају се и многе друге земље“, рекао је.
Поручио је да би ХПВ вакцина требало да буде део обавезних вакцина у оквиру педијатријског програма и не би требало да се третира другачије од осталих вакцина које су обавезне. Нагласио је да је изузетно важно да родитељи имају правовремене и тачне информације, али и да је важно да чешће добијају неку врсту подсетника да је потребно да вакцинишу децу против ХПВ вируса.
Председник Републичке стручне комисије за имунизацију Срђа Јанковић је рекао да свако може да има право на своје мишљење у политичкој или идеолошкој дебати, али да у стручној дебати противници стручног мишљења аутоматски негирају принцип стручности. Истакао је важност одржавања оваквих скупова, али да је неопходно водити разговоре са мањим групама људи који имају дилеме да би се све недоумице и питања решила кроз разговор.
танјуг
