Полагање појаса Пресвете Богородице велики је празник посвећен једној од најпоштованијих хришћанских светиња. Према црквеном предању, појас је начинила сама Мајка Божија од камиље длаке, а после њеног Успења светиња је била поверена Светом апостолу Томи. Православна црква овај празник обележава 31. августа по старом, односно 13. септембра по новом календару.
Појас је касније чуван у Јерусалиму, а потом је у време цара Аркадија, који је владао од 395. до 408. године, пренет у Цариград и положен у храм у Влахерни. Светиња је смештена у ковчег који је запечаћен и дуго није отваран.
Према предању, ковчег је поново отворен у време византијског цара Лава ВИ Мудрог. Његова супруга, царица Зоа, тешко је душевно оболела, а након молитава имала је виђење да ће оздравити уколико на њу буде положен појас Пресвете Богородице. Цар је зато затражио од патријарха да се светиња изнесе из ковчега.
Када је ковчег отворен, појас је, према црквеном предању, пронађен потпуно очуван. Чим је положен на царицу, Зоа је оздравила. У знак захвалности украсила је појас златним нитима, а потом је светиња поново положена у ковчег. У спомен на ово чудесно исцељење установљен је празник Полагања појаса Пресвете Богородице.
Делови ове велике светиње током векова доспели су у различите крајеве православног света. Један део чува се у Зугдидију у Грузији, док се најпознатији део Часног појаса Пресвете Богородице чува у манастиру Ватопед на Светој Гори.
За православне вернике Појас Пресвете Богородице вековима представља светињу којој приступају са молитвом и надом у помоћ Мајке Божије. Његово поштовање сачувано је кроз векове, а празник подсећа вернике на предање о чудесном исцељењу царице Зое и заштити Пресвете Богородице.
српски угао
