У Својдругу су обављена археолошка истраживања, у оквиру научног пројекта под називом „Подриње у позном средњем веку“.
Обимног посла, још пре неколико година, прихватио се Народни музеј из Београда, а циљ теренског рада на територији подрињских општина – од Бајине Баште на југу, до ушћа Дрине у Саву – је израда археолошке карте овог подручја.
На имању Драгише Ковачевића и раније су били евидентирани стећци – монолитни, масивни споменици каквих у средњем Подрињу има на десетине. У Својдругу их је раније пронађено двадесетак, у најновијим ископавањима још толико, а поред њих – захваљујући истраживањима под руководством др Емине Зечевић – потпуно неочекивано, откривена је и црквена грађевина. Реч је о остацима средњовековног православног храма, величине 13 са седам метара, па би ово је откриће знатно могло да измени историјску и културну мапу читавог Подриња.
– Неке раније приче и записи указивали су да је овде, уз гробље, постојала и црква – каже др Емина Зечевић. – Тако зна да је деда садашњег власника имања, Велизар Ковачевић, сведочио како је седра, односно материјал за грађевине, одавде одношен за градњу цркве у Рогачици. То значи да је већ половином 19. века црква на овом месту била знатно разграђена…
Већ на почетку археолошких ископавања постало је јасно да се ради о траговима монументалне грађевине, а остаци фресака потврђују да је та црква била и осликана.
– Осим средњовековног живописа, још нема других налаза. Судећи по гробљу које је из 14. или 15. века, готово је извесно да и храм датира из тог периода – закључује др Емина Зечевић.
Локалитет у Својдругу краси изузетан видиковац према Рогачици и Дрини, те широј околини. С обзиром на значај открића, истраживања и археолошка ископавања биће настављена догодине, а њихов темпо и обим зависиће од новца којег је све мање. Лане је из републичког буџета, за сва археолошка истраживања у Србији, било одобрено десет, а ове године само осам милиона динара…
Извор: Вечерње новости
