У организацији општине Бајина Башта а у сарадњи са Заводом за заштиту споменика Краљево, Комуналним предузећем „12. Септембар“ и планинарским клубом „Тара“ Бајина Башта, у петак 18. маја, почела су археолошка истраживања и припрема пројекта постојећег стања за тврђаву Солотник.

Послом руководи професор др Мирко Ковачевић, архитекта са огромним искуством у области средњег века. Професор Ковачевић дуги низ година ради на пословима обнове наше највеће светиње Хиландара.

Надзор над радовима обавља Завод за заштиту споменика културе Краљево под патронатом госпође Гордане Гаврић а поред њих стручни део посла раде и двојица младих архитеката из Београда.

На слици: Детаљ са почетка радова, Фото: Дрина инфо

На слици: Детаљ са почетка радова, Фото: Дрина инфо

Циљ ове фазе је да се рашчисти терен око старог града, да се изврши снимање терена, извуку геометарске подлоге и уради геомеханичко снимање терена. Овај посао би требало да буде готов пре лета. Након овог посла израдиће се пројекат постојећег стања дворца Солотник.

- Наредни кораци би били израда пројектно техничке документације за рестаурацију, реконструкцију и доградњу дворца Солотник. Надамо се да ћемо успети да све ове послове завршимо ове године. Општина Бајина Башта је прошле године конкурисала код европских фондова за прву фазу радова на овом локалитету и уколико добијемо подршку страних донатора можемо очекивати конкретније кораке на реконструкцији овог објекта. Предуслови за било какве радове су свакако планска и пројектна документација. Општина Бајина Башта је кренула са овим пословима и ово су свакако најважнији задаци сада. Уколико успемо да израдимо добру планску и пројектну документацију сигурни смо да ћемо кроз неколико година направити добре резултате на овом локалитету који може бити једна од највећих културно историјских и туристичких атракција нашег краја. – каже за дрина инфо Иван Марковић из општинске управе Бајина Башта.

Поред великог броја људи из општине који се ангажовао на овом подухвату, најзаслужнији за овај део посла је свакако наше комунално предузеће и наши планинари који су се лично ангажовали у подршци овом првом задатку. Велику подршку су нам пружили и господин Борко Мијаиловић власник Планинске куће Тара и господин Рашо Стаменић обојица мештани села Солотуша. – наставља Марковић.

Шта је ДВОРАЦ СОЛОТНИК?

 град-Солотник-2-640x815Локалитет Кулине у Солотуши представља вишеслојно налазиште са траговима насељавања из гвозденог, касноантичког-рановизантијског (4-6. век) и средњовековног доба (15. век). У народној традицији се помиње као Град, Кулине и Јеринин град.  Данас су на стеновитом платоу изнад Солотушке реке, 10км од Бајине Баште, видљива масивна и још увек релативно добро очувана зидна платна позносредњовековног замка Солотника који је археолошки сондажно истражен током 2007-2008. године (Филозофски факултет у Београду, рук. др Ђ. Јанковић).

Сам дворац има приближно трапезоидну основу димензија 20 х 30 м и бедеме дебљине од 1,2 – 1,7 м до готово 4 м, грађене од притесаног камена и трпанца у средини. Имао је кулу на југоисточном углу неправилне кружне основе, пречника око 9 м, са сачуваним спољним лицем, сада под великом наслагом шута и обрушеног камена. Подаци из стручне литературе из средине 20. века говоре да су свега деценију раније зидови куле, пре него што се срушила, били сачувани у висини од 12м. Сами  бедеми су тада имали висину до 7м, да би данас највећа очувана висина зида била забележена на јужном бедему дворца  (4,15 м).

Унутар утврђеног простора замка поментим ископавањима су откривена два објекта. Спратна грађевина у северозападном делу дворца (означена као објекат А) очуваних зидова до 2,5 м висине са рупама за греде међуспратне конструкције, има улаз на источној страни и пећ у југоисточном делу. Њена подрумска просторија је неправилне квадратне основе дим. 8,7 х 9 м, са улазом у југозападном делу. Културни слој овде сачуван у дебљини од свега 20 цм садржао је бројне уломке керамике, животињских костију, налазе оружја (врхови стрелица за самострел, делови мача, бојна секира), оруђа (ножеви и разне алатке) и др. металне налазе (клинови, потковице, шарке, оплата), као и камену топовску ђулад, који су оквирно датовани у 15. столеће. Објекат се ослања на западни бедем на коме је налази  (западна) капија са отисцима дебљих дасака од надвратника и пролазом који се сужава ка спољнем лицу у ширини бедема од 1,6 м. Јужно од капије виде се три прозора трапезоидне основе, готово квадратног отвора са унутрашње стране, а правоугаоног на спољнем лицу, са оквирима од комада сиге. Постоји и источна капија са очуваним нивоом пода и отисцима дрвених прагова са обе стране, чија дужина пролаза од 3,85м одговара дебљини бедема на том месту. Заштићена је предзиђем и кроз њу се улазило у замак.

Други објекат (објекат Б) у југозападном делу дворца, делимично је истражен и има прозорски отвор у западном зиду који је накнадно зазидан.

Откривена је још цистерна у североисточном углу замка, која има неправилну кружну основу и пречник 4,2-4,7 м. Била је испуњена слојем гарежи и речног шљунка до дубине од 1,6 м, када се појавио кружни отвор бунара који је грађен од камена у сухозиду и имао дубину око 4 м.

Рановизантијски слој (4 – 6. столећа) опредељен је налазима грнчарије овог доба. Откривени су и делови зидова овог старијег рановизантијског утврђења на више позиција, испод или паралелно са позносредњовековним бедемима од којих се разликују малтером друге боје и структуре, као и ширином која износи од 0,80 – 1 м. Један од њих је искориштен и при градњи цистерне, тако да је његово северно лице обложено глином.

Један зид грађен у техници сухозида, паралелног правца са западним бедемом позносредњовековног дворца, према покретном материјалу – уломцима грнчарије и животињских костију, као и техници зидања, приписан је предримском утврђењу. Ретки уломци праисторијске керамике су пронађени и унутар објекта Б и изван зидова дворца са источне стране.

Са источне и јужне стране замка налази се ров, дубоко усечен у стену, ширине приближно око 4м. Са остале две стране зидови замка се пружају уз сам обод стеновите, неприступачне литице са које се пружа прелеп поглед низ долину Солотуше.

Литература: А. Дероко, Средњовековни градови у Србији, ЦрнојГори И Македонији, Београд 1950, 150; Археолошки споменици и налазиштаI, Западна Србија, Београд 1953, 59-60, сл. 52 (Ђ.М.З и Е.Ч.).

Дрина инфо портал

Ова вест је прочитана 960 пута.