КУЛТУРНО БЛАГО У БАЈИНОЈ БАШТИ: Два локалитета на УНЕСКО листи

Стећци као споменичко наслеђе су јединствен уметнички и културни феномен, а Бајина Башта је општина са највећим бројем некропола са стећцима у Србији. Бајина Башта је и место где се налазе две некрополе са стећцима које су на УНЕСКО листи светске културне баштине.

0 5.084

СТЕЋЦИ или мрамори су средњовековни надгробни споменици у облику великих монолитних стена, понекад са уклесаним сликовним украсима или натписима. Налазе се највећим делом на просторима данашње Босне и Херцеговине, као и у рубним деловима Србије, Црне Горе и Хрватске, а настајали су од XII до XVI века. Разликују се лежећи и усправни, а преовлађују лежећи монолити у облику плоче, сандука или слемењака тј. саркофага. Усправни камени монолити јављају се као усправна плоча, стуб, крстача и нишан. Налазе се у групама, у породичним, племенским и сеоским или и властелинским некрополама, уз цркве или мимо њих.

Мраморје – Перућац, Бајина Башта

До сада је пронађено више од 70 хиљада стећака, од чега је највећи број у Херцеговини. У Србији се стећци углавном налазе у западном делу земље, односно златиборском крају. Више од 5.600 стећака је украшено и то најчешће: повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима и слично. Од укупно 363 стећка са натписима 350 стећака носи натписе ћириличним писмом.

Мраморје у Растишту

Стећци су уписани на УНЕСКО-ву листу светске културне баштине 2016. као заједничко благо Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије и Црне Горе. На УНЕСКО листи се нашло укупно 28 некропола, од којих се 20 налазе на простору Босне и Херцеговине, по три на подручју Србије и Црне Горе и две на територији Хрватске.

У општини Бајина Башта се налазе две од укупно три некрополе стећака из Србије које се налазе на УНЕСКО листи светске културне баштине. Некрополе истог имена Мраморје налазе се у Перућцу и Растишту.

Мраморје у Перућцу

МРАМОРЈЕ или Багруша у Перућцу је средњовековна некропола са стећцима. Убраја се међу највеће и најочуваније средњовековне некрополе у Подрињу. Од некада уочених 200 стећака, сачувало се 88 типа плоче, слемењака са и без постамента, сандука са и без постамента и два аморфна. Различитих су димензија и у целини фино обрађени, а на само једном се назире већи рељефни цветолики орнамент. Истраживање некрополе започела је археолошка екипа Народног музеја из Београда у току 2010. године, а испитано је осам скелетних гробова, испод четири слемењака и под једним сандуком и плочом. Покојници различите полне и старосне структуре, полагани су у правоугаоне раке, покривани даскама и оријентисани по правцу запад-исток са девијацијама према северу. У два гроба откривени су сребрни новчићи из XV века, који потврђују коришћење гробља у овом периоду, што не искључјује да је оно коришћено и раније. Конзервацију некрополе је извршио Републички Завод за заштиту споменика културе у лето 2011. године.

Мраморје у Перућцу

МРАМОРЈЕ у Растишту чине две некрополе са стећцима које датирају из XIV и XV века, а налазе се на потесима Урошевине и Гајеви међусобно удаљене око 500 метара. На УНЕСКО листи светске културне баштине воде се као једна целина. Некропола није археолошки истражена, а конзервацију је обавио Републички завод за заштиту споменика културе из Београда у току 2012. године.

Детаљ са стећка у Растишту

Потес УРОШЕВИНЕ, удаљен око 300 метара од цркве на Седаљци, представља средњовековно гробље на коме су сачувана 33 стећка. Од тог броја, 18 споменика је оријентисано по правцу исток–запад што је карактеристично за хришћанску средину, али је у једном делу гробља констатована оријентација споменика и по правцу север – југ. Некропола је на редове, стећци су уједначени по облицима и по обради површине, а преовлађује облик слемењака или сандук на постољу. Карактеристични су двојни споменици са два слемена или у комбинацији плоче и слемена. Четири слемењака су рељефно украшена са мотивима круга, лука и стреле и мачева.

Мач на стећку у Растишту

Потес ГАЈЕВИ, удаљен око 500 метара северозападно од Урошевине, представља средњовековно гробље са 35 стећака. Стећци су различитих димензија и неуједначене обраде, правилно су поређани у 3-4 издужена реда по правцу исток–запад, с веома малим међусобним растојањем. Најчешћи облик је плоча или ниски сандук без постоља, а поједини примерци имају изванредно обрађене и углачане површине, са оштро профилисаним ивицама. Издвајају се три споменика украшена на истоветан начин, рељефном представом полумесеца на горњој површини. На једном стећку, полумесец је допуњен малим круговима, који се могу протумачити као звезде. У другом случају сандук с полумесецом украшен је и рељефном представом крста на бочној страни, чија се три крака завршавају круговима.

Аутор: Ранко Милановић

Пројекат „Презентација културно-историјског наслеђа општине Бајина Башта“  суфинансиран је средствима Општине Бајина Башта

 

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена