Данас је Мала Госпојина – празник рођења пресвете Богородице. Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице или Рождество Пресвете Богородице) је црквени и народни празник којим се слави рођење Богородице Марије.
Овај празник спада у ред највећих Црквених празника. Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је од царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, од рода првосвештеничког. Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божијем. Овај дан се празнује као Мала Госпојина или Мала Богородица.
Обележава се 21. септембра сваке године. На икони се догађај рођења Свете Дјеве Марије представља тако да мајка Ана лежи на постељи, новорођена Марија у колевци, а окружени су многим сродницима.
Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимих усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности. Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад; пилићи излежени у ове дане биће добре носиље. Многе породице славе Малу Госпојину као своју Крсну славу.
Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа с мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина (1282-1321) с краја 14. века. У београдској Саборној цркви краљ Петар Први Карађорђевић (1844-1921) крунисан је 1904. на празник Рождества Богородице, а Мала Госпојина је и слава хуманитарне и културно-просветне организације „Коло српских сестара“, основане 1903. на иницијативу сликарке Надежде Петровић (1873-1915).
Српска православна црква Богородици посвећује празнике Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина) као и оне који обележавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су празници Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.
