Иако се често шалимо да комарци бирају жртве зато што им је нечија крв „слађа“, наука показује да иза тога стоји много сложенији механизам.
Ови инсекти не уједају насумично, већ користе читав низ биолошких сигнала помоћу којих одређене људе препознају као посебно привлачне мете.
Зато се са летовања неко врати прекривен црвеним печатима који сврбе данима, док особа која је све време седела поред њега може да прође готово без иједног уједа. Разлика није само ствар случајности – великим делом је записана у нашој биологији.
Људско тело непрестано емитује бројне сигнале, од угљен-диоксида који издишемо, преко телесне топлоте, до јединственог мириса коже. Код појединих људи комбинација тих фактора представља готово неодољив мамац за комарце.
Ставите четири особе на исто место и једна од њих ће привући чак 90 одсто свих уједа – каже Хедер Фергусон, професорка екологије заразних болести на Универзитету у Глазгову.
Први сигнал комарцима стиже из нашег даха
Људе уједају искључиво женке комараца, којима је крв потребна као извор протеина за развој јаја. Потенцијалног домаћина могу да открију и са удаљености од око десет метара, а један од првих трагова који прате јесте угљен-диоксид (ЦО2).
Када региструју облак овог гаса, који човек првенствено ослобађа дисањем, активира се њихово понашање усмерено на проналажење домаћина.
Одрасли људи генерално производе више угљен-диоксида од деце, па комарцима могу бити уочљивији. Њихова реакција на ЦО2 толико је изражена да се суви лед и флаширани угљен-диоксид користе и у замкама за комарце.
Међутим, проналазак извора ЦО2 само је почетак потраге.
Телесна топлота је следећи део слагалице
Када се приближе потенцијалној мети, комарци почињу да користе и друге сигнале, међу којима су топлота и влага. Истраживања објављена у часопису „Натуре“ показала су да топлотна енергија игра важну улогу, док присуство угљен-диоксида додатно појачава њихову реакцију.
Када сте топлији, ви у себи практично носите малу, укључену пећ која им шаље јасан сигнал – објаснио је за ББЦ Стив Линдзи, професор ентомологије јавног здравља на Универзитету Дарем.
Управо због тога неке групе могу бити привлачније комарцима.
Труднице, на пример, према истраживањима могу бити приближно двоструко привлачније одређеним врстама комараца од жена које нису трудне. Током трудноће повећавају се метаболичке потребе организма, телесна температура може бити нешто виша, а повећава се и количина издахнутог угљен-диоксида.
Слично се догађа током физичке активности. Док вежбамо и непосредно након тренинга, тело производи више топлоте, појачано се знојимо и издишемо више ЦО2. Због тога особа која је управо вежбала може привремено постати знатно уочљивија комарцима.
И крупније особе у просеку производе више телесне топлоте и издишу веће количине угљен-диоксида, што такође може допринети њиховој привлачности овим инсектима.
Пресудни фактор крије се на кожи
Ипак, када комарац приђе довољно близу, један фактор постаје посебно важан – мирис коже.
У суштини, мирис је тај који одређује кога ће комарац ујести. Мале, веома испарљиве хемикалије праве разлику. Комарци живе у хемијском свету, а ваша релативна привлачност за комарце углавном је фиксна – објашњава Линдзи.
На људској кожи налази се више стотина испарљивих органских једињења, а њихов однос ствара јединствени хемијски потпис сваког човека.
Велику улогу у томе има микробиом коже, односно заједница микроорганизама који живе на њеној површини. Бактерије разграђују различите компоненте зноја и тако стварају карактеристичан мирис. Сам свеж зној нема снажан мирис какав повезујемо са знојењем – он настаје управо захваљујући деловању микроорганизама на кожи.
Комарце привлаче различита једињења, међу којима су млечна киселина и амонијак, али су посебно занимљиве карбоксилне киселине.
Неки људи су и 100 пута привлачнији
Истраживачи са Универзитета Рокфелер спровели су експеримент у којем су испитаници носили најлонске рукаве како би научници прикупили њихове мирисне трагове. Узорци су потом понуђени комарцима.
Резултати су показали огромне разлике међу људима. Особе чија је кожа имала више одређених карбоксилних киселина биле су много привлачније комарцима, а у експерименту је најпривлачнији испитаник био око 100 пута привлачнији од најмање привлачног.
Још занимљивије је то што се такав „статус магнета за комарце“ показао веома стабилним током времена. Испитаници који су били посебно привлачни комарцима углавном су то остајали и током вишегодишњег праћења.
Истраживања на близанцима такође указују на генетску компоненту. Једнојајчани близанци показују сличнији ниво привлачности комарцима него двојајчани, што сугерише да наследни фактори имају важну улогу у нашем мирисном профилу.
Другим речима, прича о „слаткој крви“ нема научно упориште, али идеја да су неки људи комарцима природно привлачнији – има.
Можда вас не уједају више, већ јаче реагујете
Постоји још један разлог због којег неко може бити уверен да га комарци нападају много чешће од других – начин на који његов имуни систем реагује на ујед.
Истраживање објављено у часопису „Хуман Молецулар Генетицс“ указало је на генетску повезаност између реакције на уједе комараца и одређених механизама повезаних са алергијским реакцијама.
Неки људи искрено верују да их комарци чешће уједају само зато што њихово тело бурније реагује на убод. Са друге стране, постоје особе које комарци уједају једнако често, али немају готово никакву реакцију, па мисле да их инсекти заобилазе – објашњава Фергусон.
Ако се после сваког уједа појави велики црвени оток који интензивно сврби, особа ће сваки сусрет са комарцем много лакше приметити. Неко други може имати знатно блажу реакцију и зато стећи утисак да га комарци готово никада не уједају.
Бели лук и витамин Б нису чаробно решење
Када је реч о заштити, популарни кућни трикови немају нарочито чврсту научну подршку. Докази да конзумирање белог лука или узимање витамина Б може поуздано да одбије комарце веома су слаби или неубедљиви.
Много сигурнију заштиту пружају методе чија је ефикасност добро испитана.
Репеленти са активним супстанцама попут ДЕЕТ-а, пикаридина или ПМД-а могу значајно да смање број уједа када се користе према упутству. Помаже и одећа која покрива руке и ноге, јер комарци најлакше долазе до потпуно изложених делова коже.
Важно је и обнављати репелент у складу са упутством произвођача, нарочито током дужег боравка напољу и када се особа интензивно зноји.
Дакле, чак и ако вас комарци годинама готово ритуално бирају пре свих осталих за столом, вероватно није реч о „слаткој крви“. Много је вероватније да комбинација вашег даха, телесне топлоте и, пре свега, јединственог хемијског потписа коже за њих представља сигнал који једноставно не могу да игноришу.
24седам.рс
