Повећана потражња за еврима у мењачницама последица је психолошког ефекта и страха грађана, а не несташице девиза, изјавио је данас уредник портала „Каматица“ Душан Узелац и истакао да случај Алта банке не може да угрози стабилност банкарског система и да нема разлога за панику.
„Рекао бих да постоје покушаји неких мењачница да се окористе овом ситуацијом. Постоји врло јасно правило по којем Народна банка Србије ограничава највиши продајни курс у односу на средњи. Нема никаквих проблема, дефицита нити несташице. Све што се дешава краткотрајног је психолошког карактера“, рекао је он за РТС.
Подсетио је да је курс евра и у новембру 2021. године био око 117,6 динара, што, како је оценио, показује да се вредност домаће валуте годинама креће у релативно стабилним оквирима. Објаснио је да грађани који купују девизе у мењачницама чине мањи део укупног девизног тржишта, на коме значајну улогу имају компаније, корпорације и јавна предузећа, укључујући и она која купују енергенте.
Према његовим речима, проблеми су настали искључиво у делу тржишта које се односи на готов новац, јер је за његово допремање потребна одређена логистика и као пример навео продавницу која уобичајено продаје тону јабука недељно, а затим се изненада суочи са потражњом од 10 тона.
„Наравно да је потребно време да се роба допреми и стави на рафове. Тако је и са мењачницама. Ако неко ујутру купи све евре које имају, оне остатак дана немају шта да продају. То се пре свега односи на мање мењачнице, које нису могле да обезбеде довољно готовине у односу на повећану потражњу“, истакао је он.
Додао је да би, у случају озбиљнијих поремећаја на девизном тржишту, било логично очекивати и знатно веће промене званичног средњег курса.
„Средњи курс се готово уопште не помера у односу на сву ову причу која се створила, што значи да дешавања немају већи утицај, осим психолошког“, оценио је он.
Говорећи о одузимању дозволе за рад Алта банци, истакао је да се банкарски систем у великој мери заснива на поверењу грађана и привреде.
„Цео систем финансија ослања се на поверење. Врло брзо смо видели шта се дешава када то поверење изостане. Алта банци је пала ликвидност, а када она падне испод одређеног нивоа, активирају се механизми заштите“, навео је Узелац.
На питање да ли случај Алта банке може да пољуља поверење у читав банкарски сектор одговорио је да је поверење већ уздрмано, али да то не значи да је угрожена стабилност система.
„Алта банка има око три одсто учешћа на тржишту. Њено пословање је под знаком питања, да ли је исправно, да ли је било проневере, то ће се све утврдити. Али то не значи да је целокупно пословање те банке било неправилно. Банкарски систем је један од најрегулисанијих и најконтролисанијих система, управо зато што је поверење у њега осетљиво“, рекао је он.
Навео је да грађани, због ранијих негативних искустава, често реагују страхом и одлучују да подигну новац и онда када за то не постоје економски разлози.
„Страх не можемо увек рационално да објаснимо. Верујем да ће се за неколико дана ситуација смирити и да ће грађани схватити да нема разлога за бојазан“, рекао је он.
Грађанима који тренутно купују девизе Узелац саветује да не доносе одлуке под утицајем страха и да, уколико им је потребно, размотре куповину преко банкарских апликација.
„Ако сада купујете девизе које ћете продавати за месец дана, изгубићете на тој трансакцији. Сачекајте пет-шест дана, па ако се ништа не промени, онда реагујте. Верујем да ће се логистички проблеми са допремањем готовине у том периоду решити“, указао је он.
Када је реч о дилеми штедети у динарима или еврима, нагласио је да би одлуку требало донети према намени новца и периоду у коме грађани планирају да га потроше.
„Штедите према намени тих средстава. Ако ћете новац трошити за шест месеци у динарима, нема потребе да га сада претварате у евре. На конверзији увек нешто губите“, објаснио је он.
За новац који грађанима није потребан дужи период предложио је да размотре и могућност инвестирања.
„Ако вам новац није потребан дуже од шест месеци, размислите и о инвестирању. То значи да новац претварате у нешто што није новац, па онда пратите тржиште те имовине, а не само курс, камате и инфлацију“, рекао је Узелац.
