У браку је 30 година и ове три речи избегава када разговара са супругом.
Понекад није пресудно шта желимо да кажемо партнеру, већ како то изговоримо. Три сасвим обичне речи, које свакодневно користимо, могу да претворе безазлен разговор у озбиљну свађу.
Чак и парови који се воле и добро познају понекад упадну у замку лоше комуникације. Једна реченица изговорена у погрешном тренутку може да звучи као критика, одбијање или пребацивање кривице, иако нам то уопште није била намера.
Брачни терапеут, који је и сам три деценије у браку, у тексту за The Washinton Post објаснио је зашто посебно води рачуна о три речи: „не“, „али“ и „ти“.
Наравно, то не значи да ове речи треба избацити из свакодневног говора. Важно је препознати тренутке у којима могу да повреде особу коју волимо.
1. „Не“ – реч која може да затвори врата разговору
Замислите да вам партнер каже да би волео да викенд проведете заједно, а ви одмах одговорите: „Не, имам друга посла.“
Можда заиста имате обавезе, али друга страна може да стекне утисак да вам заједничко време није важно.
Уместо аутоматског одбијања, покушајте са: „Волела бих да проведемо време заједно, хајде да видимо како да се организујемо.“
То не значи да треба пристајати на све. Имате право да кажете „не“, али начин на који постављате границу може да направи велику разлику.
2. „Али“ – мала реч која може да поквари извињење
„Извини што сам викала, али ти си ме изнервирао.“
Звучи познато?
Проблем је што све што долази после речи „али“ може да умањи значај извињења. Партнер тада често чује само оправдавање, уместо искреног признања грешке.
Много боље звучи: „Жао ми је што сам повисила тон. Била сам нервозна и требало је другачије да реагујем.“
Када преузмемо одговорност за своје понашање, остављамо простор да се разговор настави мирније.
3. „Ти“ – када разговор постане оптуживање
„Ти никада не слушаш.“
„Ти увек мислиш само на себе.“
„Ти ништа не радиш по кући.“
Овакве реченице готово аутоматски изазивају потребу за одбраном. Уместо да чује шта нас мучи, партнер почиње да размишља како да докаже да нисмо у праву.
Зато је корисније говорити о сопственим осећањима.
Уместо: „Ти никада немаш времена за мене“, покушајте: „Недостаје ми да проводимо више времена заједно.“
Порука је практично иста, али је много мања вероватноћа да ће звучати као напад.
Није поента у савршеном браку, већ у начину на који разговарамо
Ниједан пар не може да избегне све несугласице. Нити је потребно да супружници стално мере сваку реч.
Међутим, када разговор постане напет, понекад је довољно да променимо само једну реченицу како бисмо спречили непотребну свађу.
Добар брак не подразумева да се партнери никада не посвађају, већ да науче како да разговарају и када се не слажу.
24.седам.рс
