ТРАНСБАЛКАНСКИ КОРИДОР: Гради се двоструки далековод Обреновац – Бајина Башта

0 255

Електромрежа Србије (ЕМС) добила је од Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF) донацију од 12,8 милиона евра за секцију 3 Трансбалканског коридора. Секција 3 се односи на двоструки далековод Обреновац – Бајина Башта.

Извор: Facebook/Zorana Mihajlović

Уговор о додели инвестиционих средстава у вредности од 12,8 милиона евра за Трансбалкански коридор потписали су Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике, Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, Јелена Матејић, директорка ЕМС-а и Рудигер Хартман, директор Kанцеларије немачке KфW банке у Србији, саопштила је Влада Србије.

Трансбалкански коридор за електричну енергију има регионални и европски значај јер повезује тржишта Румуније, Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Италије, захваљујући подморском каблу.

Укупна вредност изградње Kоридора у Србији је 157 милиона евра, а укупна дужина 321 километар. Досад је завршена секција 1 од Панчева до румунског града Ресита, а у изградњи је секција 2 од Kрагујевца до Kраљева.

Вредност инвестиције у секцију 3 Транбалканског коридора, која је дуга 109 километара, износи 58,95 милиона евра. Новац је обезбеђен преко зајма KфW-а у износу од 40 милиона евра и гранта Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WБИФ) у износу од 12,8 милиона евра, док је преосталих 6,15 милиона евра стигло преко техничке помоћи WБИФ-а и из средстава ЕМС-а.

Јелена Матејић, директорка ЕМС-а, изјавила је да је потписивање уговора за изградњу најмодернијег висконапонског далековода од Обреновца до Бајине Баште и подизање напонског нивоа у ТС Бајина Башта велики корак у даљој реализацији Трансбалканског коридора. Ово је, како је истакла, и корак ближе томе да Србија постане кључно енергетско чвориште овог дела Европе.

Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике, рекла је да остаје да се изгради још једна деоница, од Бајине Баште до границе са Црном Гором и границе са Босном и Херцеговином.

Трансбалкански коридор значи стабилност на тржишту електричне енергије не само у Србији, већ и у региону, Румунији, Црној Гори, Италији, додала је она, и анвела да је циљ Србије да буде транзитни коридор и у енергетици, као у саобраћају.

Јнгве Енгстром, шеф Сектора за сарадњу у Делегацији Европске уније, истакао је да је досад кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан, који комбинује финансирање земаља чланица, Европске уније и међународних банака, уложено приближно 220 милиона евра у Србију.

Укупна улагања кроз овај механизам у региону износе више од 5,5 милијарди евра у области саобраћаја, енергетике, заштите животне средине и дигиталне инфраструктуре, додао је он.

Извор: balkangreenenergynews.com

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена