Постоје стазе које воде до лепих предела, али постоје и оне које су много више од пешачке стазе. Стаза Рачана у Бајиној Башти једна је од њих. Она повезује природне вредности овог краја са богатим духовним и културно-историјским наслеђем, водећи посетиоце од манастира Рача, кроз шуму и уз реку, све до Лађевца – места где природа и историја причају заједничку причу.
Стаза, позната и као Стаза духовне радости, дуга је око два километра и спада у лакше пешачке стазе. Иако није дуга, на њој се сусрећу бројне природне и културне вредности. Пут почиње код манастира Рача, једног од најзначајнијих духовних средишта овог дела Таре, а затим наставља кроз зеленило и шумски предео клисуре реке Раче.
Док се пролази стазом, природа постепено преузима главну реч. Густе шуме, букова стабла, различито шумско растиње и влажна станишта стварају услове за богат биљни и животињски свет. У крошњама се могу чути бројне врсте птица, док шумски предели представљају станиште медведа, видре, белоушке и других животиња карактеристичних за Тару.
Посебност овог простора додатно наглашава река Рача, чији ток прати део стазе. Звук воде, мирис шуме и хладовина дрвећа стварају амбијент у којем се посетилац удаљава од свакодневне буке и приближава природи. Овде се не пролази само кроз пејзаж – пролази се кроз живи екосистем који треба чувати и поштовати.
На крају стазе налази се један од најзанимљивијих природних феномена овог подручја – врело Лађевац. Вода избија из стеновитог предела и преко слапова се спушта ка Рачи, стварајући призор који је посебно упечатљив у зеленилу Таре. Лађевац је крашко врело, а температура воде је нешто виша него код већине планинских извора. Управо због тога у народу је познат и као „топло врело“.
Међутим, оно што Стазу Рачана чини посебном није само природа. Њена вредност лежи у томе што се на истом простору могу пратити трагови живота рачанских монаха и развоја Рачанске преписивачке школе. Дуж стазе постављене су табле са цитатима наших значајних писаца који су на разне начине повезани са овим крајем, попут Милосава Тешића, Гаврила Стефановића Венцловића, Кипријана Рачанина и других.
У близини Лађевца налазе се остаци Скита Светог Ђорђа, места повезаног са рачанским монасима који су у овим шумама живели, стварали и преписивали црквене књиге. Археолошка истраживања потврдила су постојање остатака објеката који су били део монашког комплекса. Сам назив „Скит Светог Ђорђа у Бањи“ повезан је са близином врела Лађевац.
Тако се на релативно краткој стази сусрећу природа и историја – шума и вода са једне, а манастири, монашке келије и трагови старих духовних средишта са друге стране.
Манастир Рача, од којег путовање почиње, даје овој стази посебан духовни оквир. Рачанска преписивачка школа оставила је значајан траг у српској култури, а управо су оваква скривена места Таре вековима пружала монасима простор за молитву, рад и стваралаштво.
Данас Стазом Рачана пролазе планинари, љубитељи природе, туристи и сви они који желе да упознају другачије лице Таре. На њој нема потребе бирати између природе и историје – оне су овде нераскидиво повезане.
Од манастира Рача, преко шуме и реке, до слапова Лађевца и остатака Скита Светог Ђорђа, сваки корак открива део приче овог краја. Управо зато Стаза Рачана није само пут до једног природног изворишта. Она је пут кроз време, место где се чује жубор Раче, осећа мирис шуме, посматра богат живи свет, али и откривају трагови људи који су пре векова у овом истом миру стварали и остављали културно наслеђе будућим генерацијама.
Стаза Рачана зато остаје један од најлепших примера како се природно и културно наслеђе Таре могу доживети заједно – на истом путу, у истом пределу и у једној причи која траје вековима.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
дрина.инфо
