Пријављивање објеката по новом Закону о упису права на непокретностима, који се спроводи под слоганом „Коначно свој на своме“, почело је 8. децембра 2025. године и трајаће до 5. фебруара 2026.
Овим законским решењем грађанима је омогућено да нелегално изграђене објекте евидентирају у катастру кроз знатно поједностављен, убрзан и у потпуности дигитализован поступак, уз знатно ниже трошкове у односу на ранију праксу. За подношење захтева неопходна су само два документа – доказ о стицању непокретности (уговор или оставинско решење) и важећа лична карта.
Адвокат Никола Премовић за „Курир“ истиче да се овде не ради о класичној легализацији, већ о начину да објекти који су годинама били ван система коначно добију правни статус. Истовремено, држава најављује пооштравање контроле како би се спречило даље ширење бесправне градње.
Ипак, у пракси се појављују бројна питања, посебно у вези са објектима који никада нису укњижени и за које ни у предвиђеном року није поднет захтев за упис.
Шта се дешава са објектима који не буду пријављени?
Посебну дилему изазивају непокретности за које до 5. фебруара уопште не буде поднета пријава. Према важећим прописима, ова ситуација је већ уређена постојећим законима и подзаконским актима.
Премовић упозорава да су последице бесправне градње вишеструке.
Санкције подразумевају и кривичну одговорност, али и могућност уклањања објекта – наглашава он, уз напомену да нови закон предвиђа и случајеве у којима се, због неподношења пријаве, право својине може уписати у корист Републике Србије.
Говорећи о објектима који остану ван система, Премовић подсећа да закон већ прецизно дефинише поступање у таквим ситуацијама.
Неукњижени објекти за које није поднет захтев већ су обухваћени постојећим законским решењима – објашњава он.
Да ли је могуће накнадно оспоравање уписа?
На питање да ли је могуће касније доказивати власништво судским путем, Премовић наводи да та могућност постоји, али да крајњи исход зависи од конкретних околности сваког случаја.
Према важећим правилима, ванкњижни власник или држалац има право да пред судом покуша да докаже право својине. Успех у таквом поступку зависи, између осталог, од тога:
да ли је објекат изграђен у зони јавне или забрањене намене
да ли се налази на туђем земљишту
да ли постоје нерешени сувласнички односи
У таквим ситуацијама, Агенција за просторно планирање и урбанизам може донети одлуку да услови за упис нису испуњени и упутити подносиоца захтева на покретање парничног поступка пред надлежним судом.
kurir.rs
