Пријављивање нелегалних објеката, у складу са новим Законом о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретности, почело је 8. децембра прошле године и трајаће до 5. фебруара. Према последњем пресеку, до 20. јануара стигло је укупно 859.093 пријаве грађана за неуписане објекте по основу закона „Свој на своме“.
Републички геодетски завод (РГЗ) одговорио је и на низ дилема које се најчешће појављују у јавности, а тичу се примене овог закона.
Грађане, пре свега, занима да ли захтеви поднети по ранијим прописима имају икакав значај. У РГЗ објашњавају да пријаве поднете по претходним законима о легализацији и озакоњењу више немају правно дејство, јер су, на основу новог закона, сви ти поступци обустављени.
Лица која желе да им се упише право својине на објектима који су изграђени без одговарајуће грађевинске дозволе, морају да поднесу пријаве по важећем закону, без обзира на то да ли јесу или нису раније подносили захтеве за озакоњење – наводе у РГЗ.
Још једна честа дилема односи се на порез. Многи грађани питају да ли упис у катастар аутоматски значи и ретроактивну наплату пореза на имовину, па сматрају да им се не исплати да пријаве објекат, јер би могли да добију обрачун за претходних пет година.
У РГЗ истичу да упис права својине и наплата пореза не морају да буду директно повезани, уз напомену да власници објеката изграђених без дозволе и сада имају обавезу да плаћају порез на имовину, а да многи то већ редовно чине.
Захваљујући постојећим снимцима из ваздуха на основу којих се може утврдити површина и спратност објекта, чак и оних у зградама за колективно становање, а који постоје за готово све објекте на територији Републике Србије, постоји законска могућност да се за непокретности за које се пријава за упис по основу овог закона не поднесе, а које нису уведене у евиденцију за порез на имовину, тај порез утврди и без пријаве за упис права својине, а у том случају је могуће да се утврди обавеза плаћања пореза на имовину и за претходних пет година, у складу са прописима из области пореза – наводе у РГЗ.
Посебно се издваја и питање да ли има смисла пријављивати породичну непокретност која је већ прикључена на комуналну инфраструктуру и не планира се за продају. У РГЗ сматрају да је то краткорочно размишљање, јер околности могу да се промене и за неколико година или деценија.
Како објашњавају, неуписана непокретност је правно „невидљива“, што може отежати или онемогућити њено наслеђивање, продају, као и коришћење као средства обезбеђења, на пример кроз хипотеку.
Такође, упозоравају да прикључење на комуналне мреже, које су данас доступне или ће тек постати доступне легалним објектима у околини, може бити отежано или немогуће за објекте који нису уписани. Исто важи и за радове на реконструкцији и адаптацији, јер се они спроводе у складу са Законом о планирању и изградњи.
Правни и практични положај власника уписаних непокретности је вишеструко повољнији од ‘ванкњижних’ власника – истичу у РГЗ.
У јавности се појавила и тврдња да је закон првенствено намењен инвеститорима који су нелегално градили, као и да нема реалне намере да се грађани заиста упишу у катастар, што, како се наводи, потврђује чињеница да до сада није донето ниједно решење о упису.
Међутим, у РГЗ тврде да је циљ закона управо да грађани постану „своји на своме“, а да је упис својине у катастар кључни услов за то.
Додају да до сада није било уписа јер је тако предвиђено самим законом – тек након истека рока за пријаве (5. фебруар 2026. године) и додатног рока од 30 дана за приговоре (7. март), биће могуће да се издају потврде о испуњењу услова и донесу решења о упису.
Према њиховим проценама, први уписи могли би да се очекују од марта 2026. године, а циљ је да се што већи број решења донесе у најкраћем могућем року, уз нагласак да је приоритет правна сигурност у имовинско-правним односима.
бизнис.рс
