Српска православна црква (СПЦ) данас слави и обележава Покров Пресвете Богородице. Празник се по јулијанском календару слави 1. октобра, а тренутно се тај 1. октобар поклапа са 14. октобром у грегоријанском, новом календару.
Конкретан догађај који се тога дана спомиње и празнује десио се према хришћанском вјеровању 1. октобра 911. године у време цара Лава Мудрога (или Филозофа). Служено је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду.
Црква је била пуна народа. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем.
Према хришћанском веровању, у четврти сат ноћи појавила се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покрива народ. Била је обучена у златокрасну порфиру и сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Свети Андреј видећи то јављање показао је руком Епифанију блаженом, и упитао га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се“.
Празник се раније славио код Руса, а код Срба почиње да се слави крајем 17. и почетком 18. века, захваљујући руским богослужбеним књигама, које тада стижу у већем броју међу православне Србе. Служба празника је вероватно установљена код Руса.
У грчким црквама и грчким богослужбеним књигама се овај празник не помиње, али је мисао о том догађају постојала код Грка. У Русији већ од 12. века постоје многи храмови посвећени овом празнику.
Занимљиво је да се у српским месечословима из 15. и 16. века овај празник уопште не помиње.
Тако се, на пример, у чувеном црквеном календару из времена Ђурђа Црнојевића из 1494. године, под 1. октобром наводи само спомен на Светог апостола Ананију и Романа Певца, док Покрова Пресвете Богородице нема у старим записима.
Овај празник, за разлику од осталих празника посвећених Богородици, нема ни претпразништво ни попразништво (од Христових празника такав је празник Обрезање). Грчке цркве 1. октобра не славе Покров Пресвете Богородице, него, поред осталих светаца славе чудотворну икону Богородице Брзопомоћнице (грч. Γοργοεπεκοος), која се налази у манастиру Дохијару.
Познато је да се покровски пост, поред Савице, Аранђеловице, некада поштовао у Пећком крају, вероватно због јаког култа Пресвете Богородице, чија се једна чудотворна икона налази у Пећкој патријаршији. Поред осталих цркава посвећених овоме празнику, једна се налази и у Београду.
Народни обичаји и веровања
У народној традицији Покров Пресвете Богородице важи за изузетно важан женски празник, а Мајка Божја се поштује као заштитница свих жена, мајки, породиља и деце.
Због тога су младе девојке и жене на овај дан одлазиле у храмове како би се молиле за здравље, лак порођај, али и за проналазак доброг мужа и срећан дом.
Веровало се да се ујутру треба умити освештаном или изворском водом ради здравља и лепоте током целе године, док се у многим крајевима поштује обичај да се избегавају тешки физички послови и дан проведе у миру, јер се верује да Богородица својим покровом чува дом од сваке несреће.
мондо.рс
