Српска православна црква прославља данас Цвети, празник који симболизује царски и свечани улазак Исуса Христа у Свети град Јерусалим.
Улазак Христов у Јерусалим – Цвети је покретни празник који се слави дан по васкрсењу Лазаревом, односно Лазаревој суботи и Врбици, шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс.
Христос је у град ушао јашући на магарцу, а народ га је дочекао као цара, простирући испред њега своје хаљине и гранчице дрвећа и носећи у рукама гранчице палме.
Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа му се придружило. Једни су га дочекивали са палминим гранчицама у руци, други су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут.
Када је Исус Христос изашао на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!“.
Али Исус Христос је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: „О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју, али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен“.
Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: „Ко је то?“, а из гомиле народа одговорише: „Исус, пророк из Назарета Галилејског“.
Потом Христос уђе у храм, где су били болесни и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те су му клицали: „Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!“
Слушајући то, Исусу Христосу приђоше неки фарисеји, па му рекоше: „Чујеш ли то што ови говоре?“, нашта им он одговори: „Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу“.
Целог дана Исус Христос држао је проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Догађај Христовог уласка у Јерусалим на икони се представља како Христос јаше на магарету, а прате га ученици, док народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.
Овим празником обележава се последња недеља пред почетак Исусовог страдања, смрти и Васкрсења.
