Ево једног „збитија“ о вештицама код Срба које је у „Српском етнолошком зборнику“ оставио Тихомир Р. Ђорђевић, а припадају времену прве владе кнеза Милоша.
Двадесет деветог априла 1823. године из села Рогачице пише оборкнез Петар Обрадиновић кнезу Милошу како су му „још од прошле године јављали сељаци села Јакљани да имаде вештица по селу, па сада су баш у Јакљу ухватили једну жену која се одала да је вештица и казивала по селима околним да их имаде које она знаде укупно петнаест, а међу њима има и људи – вештаца“. „Чак се“, пише оборкњаз, „један човек сам одао да је вештац, а то потврди и она жена која је прва признала да је вештица…“
Међутим, да потврда буде веродостојна, оборкнез Рогачице је наредио да се тај човек ухапси, одведе кнезу у Крагујевац да му он, вештац, лично „каже све по реду“, али и да оборкнезу, Петру Обрадиновићу, јави шта да ради „осталим вештичијем народу“.
Кнез Милош је одговорио врло брзо – већ 5. маја је у Рогачицу из Крагујевца стигао абер оборкнезу Обрадиновићу. Прво га прекорева „Цорез бесмисленија“, а онда додаје:“… да за вештице и вешцове не лудује, јер тога нема нити може бити“.
Чинило се да је оборкнез у Рогачици раскрстио са вештицама и „вештовима“, али у село стиже ново писмо из Крагујевца (23. мај): да се у Крагујевац, на „испит“ хитно пошаљу, уз „пратњу пандура“, Ђорђе Миливојевић и Периша Глигоријевић из села Јакља. Зову се на „рапорт“, јер су „обедили Обренију Николину из истог села да је вештица и да им је појела жену и снаху“ и „тукли је да им се ода да је таква и да је то учинила“ и „бијући је пребили су јој руке“.
Сем тога, Милош под строгом претњом наређује оборкнезу Петру Обрадиновићу да „свакоме у својој кнежини забрани да се људи и жене обедују да су вештовци или вештице… „Ако међутим, оборкнез у својој кнежини није у стању да то спречи, „жестоко ће бити кажњен и лишен свога оборкњажевског чина“.
Шта је све предузео оборкнез да у кнежини истреби предрасуде и народу „зачепи уста“, мало је знано, али 3. јануара 1824. године писмо из Крагујевца стиже у село Солотушу, тамошњем оборкнезу, коме кнез Милош наређује да „ухвати или убије“ Ђорда Миливојевића из Јакља, који је „терао вештице, мучио их и пребијао“. Међутим, када ни оборкњаз у Солотуши ништа није учинио, кнез Милош „шиље наоружане момке“ да Ђорђа ухвате и убију, али је он за потеру дознао, побегао и одметнуо се у хајдуке, а затим стигао у „манастир код Хаџи-Мелентије“.
Дакле, међу архивским документима налази се доста сведочанстава у којима су се људи, на свиреп начин, разрачунавали и са женама за које се веровало да су вештице.
Извор: Глас Јавности
