DRINA.INFO – Информативни портал западне Србије и Подриња
Image default
ВестиДруштвоНајновије вести

Поклоничко путовање на Свету Гору чланова Планинарског клуба Тара

 

Девет чланова Планинарског клуба Тара на челу са свештеником  Владимиром Малешевићем и водичем Радом Јосиповићем боравило је на Светој гори од 22.10 до 26.10.2023. године. На ово поклоничко путовање кренули су још: Дејан Тимотијевић, Петар Ракић, Дејан Радић, Бојан Аврамовић, Дејан Јовановић, Милош Стаменић и Душко Ордагић.

Утиске са путовања, готово у једном даху,  пренео нам је Дејан Тимотијевић.

– Ово одлично испланирано путовање почели смо посетом Цркви Светог Првомученика Стефана познатијој као Лазарица коју је подигао Кнез Лазар. Испред ове цркве освештана је војска пред полазак на Косово 1389. године а ми смо добили благослов за наставак нашег путовања.

Наредног дана следи укрцавање на брод у луци Јерисос и пловидба до луке Арсана. Након тога следи први додир са Светом гором и нестваран мир који нас дочекује. Неколицина је нас који долазимо по први пут и са пуно поштовања и знатижеље долазимо пред манастир Хиландар упијајући сваки део пута и слушајући приче нашег водича Рада и свештеника Владимира. Умор од самог пута нестаје са првим погледом на манастир Хиландар.

Првог дана се смештамо и крећемо у обилазак Хиландара, Савиног поља, прирг Краља Милутина, Крст Цара Душана, костурнице, винограда, маслињака… Неуморни, са пуно енергије одлазимо на литургију у манастиру Хиландар где схватамо у колику светињу смо дошли. Хиландар је корен српства, корен наше културе, државе и цркве. Просто је невероватно отргнути се утиску да су истим тим просторима шетали Свети Сава, Стефан Немања, цар Душан и други свети људи наше богате историје. Осећате снагу и понос што сте ту.

На Хиландару је дозвољена посета један или два дана, тако да већ ујутру после службе и доручка напуштамо манастир и крећемо пешачење ка манастиру Ватопед. Путеви којима се пешачи по Светој гори су посебан доживљај, имате осећај као да сте у XIII веку ходајући по стазама од камена, пролазећи поред мора и нетакнутих шумских предела. Обилазимо манастир Есфигмен и након 15 километара хода стижемо у манастир Ватопед. Манастир је подигнут у IV веку и из овог манастира су Свети Сава и отац Симеон прешли у манастир Хиландар. Због тога ова два манастира имају братске односе.

Истог дана долазимо у Кареју. Главни град и средиште Аутономне монашке државе Света гора. Кареја се налази на самој средини полуострва и јако је добра локација за обилазак Свете горе.

Посебан доживљај и можда и најјачи утисак на нас оставља посета испосници Светог Саве и сусрет са чуваром испоснице монахом Никодимом, човеком велике духовне снаге. У испосници су вредне иконе, део Крста Христовог са Голготе, део Мошти светог Василија Великог и Свете Петке.

Фото: ПК ТараФото: ПК ТараФото: ПК ТараФото: ПК Тара

Трећег дана посећујемо православни Грчки манастир Кутлумуш посвећен Христу Спаситељу и његовом Преображењу, присутвујемо служби и настављамо планинским стазама ка манастиру Ивирон. Смештен уз обалу мора Ивирон је трећи у хијерархији светогорских манастира. На самом уласку у манастир налази се мала црква са чудотворном иконом Мајке Божије званом Богородица Вратарица а у непосредној близини налази се Богородични извор. Чудотворна вода која се налази испод нивоа мора и према светогорском предању то је место на којем је Богородица први пут крочила на тло Свете горе. У повратку за Кареју обилазимо Скит Светог Андреја изграђен за потребе руског монаштва и који припада манастиру Ватопед.

Четвртог дана спремамо се за одлазак са Свете горе помало несвесни овог светог места и добијамо савете од Рада и Владимира да ћемо тек за пар дана схватити ово поклоничко путовање. Били су потпуно у праву јер смо сви још увек мислима на Светој гори. Из луке Дафни половимо до Уранополиса и настављамо га Солуни и нашој следећој дестинацији.

Српско војничко гробље на Зејтилнику. На овом гробљу сахрањено је око 22000 војника од којих је 8000 српских страдалих током Солунског фронта у Првом светском рату.

Повратак у Бајину Башту и једно питање које сви постављамо једни другима : Када идемо опет! Каже Момо Капор да се пут на Свету гору не планира, једноставно нешто вас позове и ви осетите да морате да одете тамо. Пут у Хиландар није туризам, већ лекција из људскости.

“ Света гора, то је царство без круне, држава без војске, земља без жена, богатство без новца, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка, веза са небесима без прекида, славопој Христу без умора, смрт без жаљења – то вам је Света гора “

 

Дрина инфо портал

 

Сличне вести

“Прст Светог Саве у Бугарској“: Нова књига Димитрија Марковића пред читаоцима

ВУЧИЋ: За треће и четврто дете 10 година 30.000 месечно од државе

УЖИЦЕ: Митровић поново председник Скупштине

Оставите коментар