Дан капитулације Немачке у Првом светском рату у Србији је државни празник и тим поводом понедељак ће бити нерадни дан. Званични назив празника који се у Србији обележава 11. новембра је „Дан примирја у Првом светском рату — спомен на невино пострадале у раздобљу између 1914. и 1918. године“. На овај дан, 1918. године, представници сила Антанте су у железничком вагону у Компијену, у Француској, потписали примирје са Немачком, чиме је окончан Први светски рат. На страни држава победница била је и Краљевина Србија, која је и поред окупације и великог страдања успела да оствари свој ратни циљ, прокламован у Нишу 1914. године. Примирје, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године, обележава се у свим земљама које су потписале споразум.
Краљевина Србија учествовала је у Првом светском рату на страни сила Антанте и поднела огромне људске и материјалне жртве али и остварила неке од најблиставијих победа савезничког оружја. Ступила је у рат против Аустроугарске и Централних сила 28. јула 1914. године. Аустроугарска је објавила рат Србији, а повод је био атентат српског борца за слободу, Гаврила Принципа, на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, у окупираној Босни и Херцеговини, у Сарајеву 28. јуна 1914. Опште је прихваћено да је атентат у Сарајеву био само непосредан повод за Први светски рат, док су стварни узроци много дубљи, од којих је главни тежња Централних сила за нову поделу света.
У првој години рата српска војска је остварила прве савезничке победе над аустроугарском агресорском војском на Церу и Колубари. Током 1915. пред инвазијом Немачке, Аусторугарске и Бугарске, не пристајући на капитулацију, српска влада и војска се повлачила преко Албаније до острва Крфа, одакле је пребачена у Грчку на Солунски фронт где је наставила борбе. Српске и савезничке снаге пробиле су фронт, а српска војска је незадрживо напредовала и ослободила територију Србију и све просторе од којих је касније формирана прва Југославија.
Захваљујући српским војним победама и дипломатији створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Велику победу у Првом светском рату Србија је платила великим жртвама. Током ратних операција и услед незапамћених злочина вршених од стране непријатељских војника страдало је између 1.100.000 и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације.
Симболично се овај празник у Србији обележава ношењем стилизоване значке „Наталијина Рамонда“ на реверу у седмици пред празник и на сам дан обележавања примирја односно победе савезника. Значка представља комбинацију цвета Наталијине рамонде и чувене албанске споменице. Са једне стране, цвет представља васкрс српске државе која се после Првог светског рата уздигла и наставила свој пут, а са друге стране албанска споменица представља највеће страдање српског народа у овом рату, а то је повлачење преко Албаније. У питању је биљка која која расте у Србији, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Његова симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.
Поводом државног празника Дана примирја у Првом светском рату Туристичка организација „Тара-Дрина“ заједно са Установом „Култура“ и Националним парком Тара у уторак организује трибину „Српска прича“ познатог историчара Немање Девића. Вечерас се у градском биоскопу одржава дуо-драма ЊКВ, историјско-драмско едукативног карактера и говори о принцу Ђорђу Карађорђевићу, најстаријем сину српског краља Петра Првог, као једнoj од најинтригантнијих личности XX века наше историје. Лик принца Ђорђа тумачи Бајинобаштанин глумац Александар Стојић.
