Битно је да идете на редовне прегледе како бисте сазнали на време.
Навикли смо да о гвожђу размишљамо као о симболу снаге, енергије и доброг здравља. Његова улога у нашем телу је непроцењива – без њега нема кисеоника у крви, нема издржљивости ни менталне бистрине.
Али, шта се дешава када тело почне да га задржава превише? Хемохроматоза, позната као „тиха болест“, полако, готово неприметно, мења унутрашњу равнотежу организма, све док последице не постану озбиљне. Оно што је у младости градило снагу, касније може постати тих, али упоран непријатељ.
Вишак гвожђа је невидљиви терет организма
Гвожђе нам је потребно за готово сваки витални процес – од рада мишића до правилног функционисања мозга. Међутим, код хемохроматозе, тело губи способност да контролише његову апсорпцију.
Најчешће је узрок генетска мутација ХФЕ гена, која мења рад хормона хепцидина, па организам из хране узима далеко више гвожђа него што му је потребно. Вишак се не излучује, већ се таложи у јетри, срцу, панкреасу, зглобовима и кожи. У почетку не осећамо ништа – нема бола, нема јасног сигнала. Годинама мислимо да смо здрави, док се у позадини одвија процес који полако, али сигурно, оштећује органе.
Сигнали који се често мешају са умором и стресом
Први знаци хемохроматозе нису драматични, па их лако приписујемо убрзаном темпу живота. Хронични умор, необјашњиви болови у зглобовима, повремене пробавне сметње или промена боје коже у нежну бронзану или сивкасту нијансу – све то може бити знак вишка гвожђа.
Код мушкараца, симптоми се обично јављају након четрдесете, код жена после педесете, јер менструација природно „односи“ део гвожђа из тела. Како болест напредује, могу се јавити проблеми са срцем, повишен шећер у крви, смањен либидо, па чак и губитак памћења. Оно што додатно отежава ситуацију јесте што ови симптоми подсећају на многа друга стања, па често прође доста времена пре него што се постави права дијагноза.
Пут ка равнотежи
Када се хемохроматоза открије, основни циљ је уклањање вишка гвожђа из тела. Најефикаснији третман је терапеутска флеботомија – медицинско пуштање крви које се у почетној фази спроводи једном или два пута недељно, а касније свака два до три месеца. Тиме се смањује количина гвожђа и смирује његов штетни утицај на органе.
Уз терапију, важна је и промена животног стила: избегавање суплемената гвожђа, смањен унос витамина Ц уз оброке богате овим минералом, као и потпуна апстиненција од алкохола, који додатно оптерећује јетру. Породични скрининг, посебно код особа које имају блиске сроднике са дијагнозом, један је од најважнијих корака превенције. Рано откривање може значити разлику између дугог, здравог живота и озбиљних компликација попут цирозе или срчане инсуфицијенције.
24.седам.рс
