Србија се нашла на врху европског поређења раста реалних зарада, према подацима приказаним на графикону који се позива на Еуростат. У периоду од јуна 2025. до јуна 2026. године реалне плате у Србији порасле су 9,8 одсто, што значи да је раст зарада, када се урачуна инфлација, био готово двоцифрен.
Податак посебно привлачи пажњу јер се не посматра само номинални раст плата, већ промена зарада након што се у обрачун укључи инфлација.
Србија је на графикону убедљиво испред Мађарске, где је раст реалних зарада износио 5,8 одсто. Бугарска и Хрватска забележиле су по 4,7 одсто, док су Чешка и Естонија биле на 4,5 одсто.
Литванија је имала раст од 4,2 одсто, Словенија 3,2, Португал 2,3, а Шведска 2,1 одсто. У Норвешкој је реални раст зарада износио 2 одсто, у Данској 1,9, а у Пољској 1,7 одсто.
На другом крају листе налазе се земље у којима је забележен пад реалних зарада. Највећи пад приказан је у Румунији, од 7,4 одсто. Следе Луксембург са 1,9 одсто минуса, Италија са 0,9 и Словачка са 0,8 одсто. Кипар је забележио пад од 0,2 одсто.
На нивоу Европске уније, према истом приказу, реалне зараде порасле су свега 0,3 одсто.
Србија далеко испред земаља региона
Подаци посебно издвајају разлику између Србије и других земаља централне и југоисточне Европе.
Мађарска је на 5,8 одсто, Бугарска и Хрватска на 4,7, а Словенија на 3,2 одсто. Румунија је, насупрот томе, завршила у негативном делу графикона са падом од 7,4 одсто.
Разлике између држава су велике, што показује да се зараде у Европи нису кретале истим темпом током посматраног периода.
Еуростатови подаци показују различиту динамику
Званични подаци Еуростата показују да се кретање зарада и трошкова рада широм Европе разликује од земље до земље. У другом кварталу 2026. трошкови рада по сату у Европској унији порасли су 3,2 одсто у односу на исти период претходне године, док су међу државама чланицама забележене значајне разлике у динамици раста.
Истовремено, годишња инфлација у Европској унији у јуну 2026. износила је 2,9 одсто, према Еуростату, уз велике разлике између појединачних држава.
Због тога се подаци о расту зарада и инфлацији посматрају заједно када се анализирају реалне зараде.
Бројка која издваја Србију
Када се погледа цело поређење, 9,8 одсто реалног раста зарада у Србији представља знатно виши резултат од 0,3 одсто, колико је приказано за Европску унију.
Иза Србије следе Мађарска, Бугарска, Хрватска, Чешка, Естонија и Литванија, док се на другом крају листе налазе земље са негативним растом реалних зарада.
Према графикону који је послужио као основа за поређење, Србија је у периоду од јуна 2025. до јуна 2026. забележила највећи раст реалних зарада међу приказаним европским земљама.
бизпортал
