У Србији данас почиње пуна примена Закона о трговачким праксама који ће боље заштитити добављаче и произвођаче и уредити односе на тржишту, а и 35 великих трговинских ланаца, са више од 3.900 објеката, имају обавезу да на основу Закона о заштити потрошача објаве дигиталне ценовнике и на дневном нивоу их ажурирају ако мењају цене производа.
Ценовнике ће морати да објављују трговци на мало који обављају трговину и то за 25 категорија производа и робе.
То су: млеко, млечни и мешовити производи, јаја; безалкохолна пића, кафа, чај; свеже воће и поврће; прерада воћа и поврћа; хлеб и пецива; махунарке; смрзнути производи; свеже и прерађено месо; свежа и прерађена риба; слани кондитори; слатки кондитори и цереалије; шећер и мед; брашно; тестенине; уља и масти; сирће; пиринач; со и зачини; кућна хемија; папирна и кухињска галантерија; лична хигијена и козметика; храна за бебе; пелене; алкохолна пића и храна за кућне љубимце.
Трговци, који су у последњој пословној години остварили приход од продаје већи од 3.000.000.000 динара, објављују на својој интернет страници ценовник, посебно за сваки продајни објекат, у дигиталном облику, погодном за аутоматску обраду, осим трговаца у трговини на продајном месту у преносивим продајним објектима у складу са законом којим се уређује трговина.
Трговински ланци који су обавезни да објаве дигиталне ценовнике и ажурирају их на дневном нивоу ако мењају цене су: Делез, Лидл Србије, Меркатор-С, Универекспорт, Аман, Дис, Гомекс, Веропулос, Кеш енд Кери плус, Трнава промет, ББ Траде, Кватро компани, Рос продукт, Домаћа трговина, Еуропром, Подунавље, Леон Кондиторс, Сента-промет, Медиус, Текијанка, Металац-Пролетер, Фортуна маркет, Шумадија маркет, Вум, Прима нова, Белторг, Микромаркет, Луки комерц, Чутура плус, Рич, ВП Дима, ЗАМ, Трлић, Морава и ДМ.
Скупштина Србије је 23. априла усвојила Закон о трговачким праксама за одређене врсте производа.
Закон о трговачким праксама регулише област унутрашње трговине, третман и препознаје непоштене трговачке праксе, а уведен је инструмент Сарадника у поступку односно Узбуњивача.
То је механизам који омогућава да, уколико постоје озбиљна сазнања да се у конкретном примеру ради о непоштеној трговичкој пракси, Узбуњивач може да алармира.
Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и његов значај огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача и прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.
Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима.
Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе, док је у нашем закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце.
Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.
Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић је у понедељак рекла за Тањуг да је Србија први пут добила Закон о трговачким праксама који ће боље заштитити добављаче и произвођаче, а посебно најслабије у ланцу као што су пољопривредни произвођачи и дати им већу преговарачку снагу и омогућити да превазиђу страх од комерцијалне одмазде и „зид ћутања“ и траже поштовање својих права.
Она је изразила уверење да ће пуна примена Закона о трговачким праксама заједно са преостала два закона, који су усвојени заједно у сету трговинских закона – Изменама и допунама Закона о трговини и Законом о потрошачима, допринети снижавању цена за крајње кориснике.
„Управо смо желели да постигнемо и одређени ефекат синергије, јер су они комплементарни у одређеним сегментима. Сви имају заштиту потрошача на крају, јер се све оно што они треба да уреде односи се на неки начин на контролу цена коју потрошачи плаћају на крају“, рекла је министарка.
Нагласила је да се законом уводи и инструмент сарадника у поступку, који је заправо такозвани узбуњивач.
Подсетила је да су трговински ланци раније, на основу уредбе о снижавању трговачких маржи, били обавезни да објављују ценовнике на недељном нивоу, док сада то морају да раде на дневном уколико постоје промене у ценама.
Лазаревићева је навела да се то односи на 25 категорија производа и робе и додала да је раније уредба обухватила 23 категорије, а да су сада додатне још две – алкохолна пића и храна за кућне љубимце.
„Тако да на један широк дијапазон производа ће се примењивати обавеза трговаца, њих 35. Подсећам, од тих 35, раније је на основу уредбе 26 већ имало ту обавезу, сада имамо и девет нових и односиће се на преко 3.900 објеката широм Србије“, рекла је Лазаревићева.
Са друге стране, како је рекла, имаћемо и месечне податке, пресек сваког првог у месецу, који ће се трајно чувати.
Имаћемо озбиљну количину података коју ћемо моћи током времена да посматрамо и анализирамо, рекла је Лазаревићева.
„Закон о трговачким праксама ће озбиљно утицати на односе који постоје на тржишту између различитих актера, водиће већој транспарентности, али и успостављању фер понашања, односно пословних односа који су базирани на равноправним односима актера. Циљ закона је на првом месту заштита слабије стране у преговарачком процесу који постоји када се договара продаја одређених производа“, навела је министарка.
Објаснила је да се то односи на примарне пољопривредне произвођаче, мале произвођаче, као и на мале и средње произвођаче, на првом месту у прехрамбеном сектору.
„Али и трговце, јер и трговци и мали трговци могу бити слабија страна ако су им добављачи велике и моћне компаније, јаки брендови. Ко ће бити обухваћен? С обзиром да наш закон има шири обухват производа од оних које имамо у Европи, и то нам је и била интенција, да осим пољопривредно-прехрамбених производа проширимо и на још неке категорије, као што су кућна хемија, средства за личну хигијену, али јако важан сегмент, то су производи који су врло важни за пољопривреду, и ту мислим на средства за прехрану и заштиту биља, оплемењиваче земљишта. На тај начин обезбедили смо могућност да мали пољопривредни произвођачи, који су нам и те како важни, као прва карика у ланцу, добију већу преговарачку снагу и не буду више она најслабија карика“, навела је она.
Рекла је да се већ интензивно ради, на основу измена и допуна Закона о трговини, на стварању националног шифрарника производа, што се очекује да буде готово у наредним месецима.
„То значи да ће сваки производ у било ком трговинском ланцу, да се пластично изразим, имати исто име. То планирамо врло ускоро да завршимо. Обавеза је трговаца није само да имају објављене цене на њиховим интернет странама већ и да буду објављивани и на порталу отворених података. Са тим дигиталним алаткама и постојањем националног шифарника производа, моћи ћете за било који производ, са одређеним описом да радите претрагу цене кроз све трговинске ланце“, објаснила је она.
Трговци од 1. септембра морају да прилагоде не само нове уговоре, већ и све затечене и опште услове пословања са применом Закона о трговачким праксама, а на питање да ли има информацију да ли су то трговци већ урадили, каже да је закон ступио на снагу у мају и да је за пуну примену дат транзициони период за новине до септембра.
Истакла је да велики проблем био страх код добављача од комерцијалне одмазде који је производио „зид ћутања“.
„Друго, ту су и одређена плаћања која су ишла преко ван књижних одобрења. Имали смо сиву зону до које је врло тешко доћи и зато је нама уредба била од великог значаја, јер смо у директној комуникацији успели да дођемо до информација и откријемо како неке ствари функционишу. Оно што закон предвиђа, управо да не би више имали тај зид ћутања. И успех примене овог закона је управо на добављачима да имају храброст, јер су заштићени као слабија страна, односно сви који су слабија страна, да изађу са подацима које имају и укажу на постојање непоштене трговачке праксе“, рекла је она.
Нагласила је да узбуњивач може на основу валидних доказа које поседује, уз апсолутну дискрецију чувања идентитета, али и уз финансијску надокнаду, да подели информације са Комисијом за заштиту конкуренције око постојања непоштене трговачке праксе.
„Такође, новина у нашем закону, у односу на европске, јесте да посебно третирамо комерцијалну одмазду као посебно тешку непоштену трговачку праксу, за коју ће постојати посебна истрага која ће се водити. Апсолутно су сви услови ту да се тај зид ћутања који је постојао уклони, и да сви они који су заправо били оштећени више не буду слабија страна“, рекла је Лазаревићева Тањугу и поручила да се високе казне финансијски неће исплатити трговцима.
На питање да ли је било притисака да не крене од 1. септембра пуна примена овог закона, она је рекла да је било притисака да се то одложи образлажући да нису спремни и да им треба више времена, она је подсетила да је закон донет у априлу и ступио на снагу у мају и истакла да је било довољно времена да за припреме до септембра.
Када је реч о пољопривредним произвођачима, напоменула је да су они били дефинитивно најслабија карика у том ланцу, а посебно када се узме у обзир и да пољопривреда зависи од климатских услова и многих других фактора.
„Врло је тешко, на пример рокови плаћања јесу једна ствар коју закон препознаје, што је била црна пракса, а сада су врло јасно дефинисани, значи, за кварљиве производе морају бити до 30 дана, а за некварљиве пољопривредно-прехрамбене производе до 60 дана“, нагласила је она.
тањуг
