У ноћи између суботе, 24. октобра, и недеље, 25. октобра, поново ћемо померити казаљке на сату један сат уназад, са 3.00 на 2.00 часа.
Међутим, повратак на зимско рачунање времена доноси много више од једног додатног сата сна.
Дани ће постајати све краћи, мрак ће падати раније, а промена ће утицати и на нашу свакодневну рутину.
Иако се додатни сат сна често представља као предност, научна истраживања указују на то да промена времена може утицати на квалитет сна, биолошки ритам и свакодневне активности.
Повратак на зимско рачунање времена доноси више јутарњег светла, али и ранији мрак у поподневним и вечерњим сатима, што може утицати на расположење, ниво енергије и организацију дневних обавеза.
Највеће промене неће се догодити на часовницима, већ у људском организму, који ће морати да се прилагоди новом ритму и измени досадашњих навика.
Када је уведено летње рачунање времена?
Идеја о померању сата често се погрешно приписује Бенџамину Френклину, који је још 1784. године у сатиричном есеју предложио Парижанима да раније устају како би уштедели на свећама.
Ипак, озбиљније разматрање ове идеје уследило је тек много касније, када је почело да се размишља о ефикаснијем коришћењу дневне светлости и могућим уштедама енергије.
Немачка је 1916. године, током Првог светског рата, постала прва земља која је званично увела летње рачунање времена. Основни циљ био је да се смањи потрошња угља и обезбеде веће количине овог енергента за потребе ратне индустрије.
Како наводи ББЦ, истраживања о томе да ли померање сата заиста доноси уштеде енергије дају различите резултате. Док су поједини извештаји указивали на могуће смањење потрошње, други су бележили њен пораст, што показује да ефекти зависе од различитих фактора и навика становништва.
Како промена времена утиче на здравље?
Према истраживањима која преноси ББЦ, сезонско померање сата повезано је са различитим здравственим и безбедносним ризицима, укључујући поремећаје сна, срчане и мождане ударе, као и саобраћајне незгоде.
Преглед седам студија из Сједињених Америчких Држава и Европе, објављен 2018. године у научном часопису Интернал анд Емергенцy Медицине, указао је на пораст броја срчаних удара од четири до 29 одсто након преласка на летње рачунање времена.
Ипак, важно је имати у виду да повезаност не значи нужно и директну узрочно-последичну везу, а резултати истраживања разликују се у зависности од проучаване популације и методологије.
Истраживање спроведено у Финској, објављено 2016. године у научном часопису Слееп Медицине, указало је на повећање броја хоспитализација због можданог удара за осам одсто током прва два дана након сезонске промене времена.
Када је посматрана цела седмица након промене времена, забележен је пораст броја хоспитализација због можданог удара од три одсто.
Истраживање спроведено у Шпанији, објављено 2018. године у часопису Епидемиологy, показало је да је број смртних случајева у саобраћајним незгодама порастао за 30 одсто на дан преласка на летње рачунање времена, док је на дан враћања сата уназад забележен раст од 16 одсто.
Ипак, стручњаци наглашавају да су за потпуно разумевање дугорочних последица потребна додатна истраживања. Резултати појединачних студија не могу се аутоматски применити на све људе, нити на сваку сезонску промену времена.
Поремећај биолошког сата и хронични умор
Сезонско померање сата утиче на унутрашњи биолошки сат, који регулише циклус спавања и будности.
Један од најважнијих фактора за његово усклађивање јесте дневна светлост, која утиче на лучење хормона, укључујући мелатонин, као и на друге процесе у организму.
Због промене времена, телу може бити потребно неколико дана да се прилагоди новом ритму, а код појединих људи тај период може бити и дужи.
Како објашњавају стручњаци, јутарња светлост има важну улогу у усклађивању унутрашњег биолошког сата са дневним активностима.
Када због промене времена људи започињу дан у мраку, овај процес може бити отежан.
Са друге стране, дуже задржавање дневне светлости у вечерњим сатима може одложити одлазак на спавање и пореметити устаљене навике одмора.
Последице ових промена могу се одразити на свакодневно функционисање, а најчешће укључују умор, раздражљивост, слабију концентрацију и смањену продуктивност.
Поремећаји сна повезују се и са бројним здравственим проблемима, укључујући кардиоваскуларне болести, метаболичке поремећаје и депресију.
Квалитетан и довољно дуг сан важан је за очување физичког и менталног здравља, због чега стручњаци наглашавају значај редовног ритма спавања и одмора.
Америчка академија за медицину спавања залаже се за укидање сезонског померања сата и увођење сталног стандардног времена.
Према ставу ове стручне организације, стандардно време боље је усклађено са људским биолошким ритмом и може допринети унапређењу јавног здравља и безбедности.
Које земље су одустале од померања сата?
Док Србија и већи део Европе и даље померају казаљке на сату два пута годишње, бројне земље и територије одавно су одустале од ове праксе.
Према анализи истраживачког центра Пеw Ресеарцх Центер из 2023. године, сезонско померање сата некада је примењивала приближно половина земаља света, док је у време објављивања анализе то чинила око трећина, наводи ББЦ.
Међу земљама које су током претходних деценија укинуле ову праксу налазе се Азербејџан, Иран, Јордан, Намибија, Русија, Самоа, Сирија, Турска, Уругвај и већи део Мексика.
Летње рачунање времена не примењују ни Јапан и Кина, као ни већина афричких земаља, где се време углавном не мења сезонски.
У Сједињеним Америчким Државама, Хаваји и највећи део Аризоне не примењују сезонско померање сата, као ни поједине америчке територије, међу којима су Порторико, Гуам и Америчка Самоа.
Разлози за одустајање од ове праксе разликују се од земље до земље. Поред здравствених и безбедносних питања, важну улогу имају географски положај, климатски услови, али и утицај промене времена на потрошњу енергије.
Зашто Европска унија још није укинула померање сата?
Европска комисија је 2018. године предложила укидање сезонског померања сата, а Европски парламент подржао је ту иницијативу. Ипак, једна од главних препрека остало је питање да ли би државе чланице током целе године задржале летње или стандардно, односно зимско рачунање времена.
Због изостанка коначног договора међу државама чланицама, постојећи систем и даље је на снази у већем делу Европе.
Расправа се не води само о практичним последицама померања сата већ и о томе како би избор једног временског режима током целе године утицао на здравље, безбедност, привреду и свакодневни живот грађана.
Да ли померање сата заиста штеди енергију?
Уштеда енергије била је један од главних разлога за увођење летњег рачунања времена током Првог светског рата. Идеја је била да се дужи период дневне светлости искористи за свакодневне активности и тако смањи потреба за вештачким осветљењем.
Међутим, истраживања о стварном утицају померања сата на потрошњу енергије дају неуједначене резултате, наводи ББЦ. Уштеде остварене на осветљењу могу бити делимично поништене већом потрошњом енергије за грејање или хлађење, у зависности од климе и навика становништва.
Пример је америчка савезна држава Аризона, која је одустала од сезонске промене времена 1967. године, након што ју је претходно увела. Према подацима Државног универзитета Аризоне које преноси ББЦ, један од разлога били су високи трошкови климатизације током вечерњих сати, када су високе температуре захтевале дужи рад клима-уређаја.
Изузетак унутар Аризоне представља Навахо нација, која и даље примењује летње рачунање времена.
Померање сата и даље остаје на снази
Док се расправа о укидању померања сата наставља, Србија ће и даље примењивати постојећи систем сезонске промене времена.
Питање укидања ове праксе остаје отворено, док земље широм света разматрају да ли користи од сезонског померања сата оправдавају његове могуће последице по здравље, безбедност и потрошњу енергије.
новости.рс
