Мало је спортских прича из Бајине Баште које носе толико великих имена, далеких терена и значајних успеха, а истовремено остају дубоко повезане са родним градом. Животни и фудбалски пут Николе Мијатовића Руса водио је од Бајине Баште и ужичке „Слободе“ до професионалне лиге у Сједињеним Америчким Државама, где је играо у времену Пелеа, Јохана Кројфа, Џорџа Беста и других великана светског фудбала.
Ипак, вредност његове приче не огледа се само у познатим именима са којима је делио терен. Посебно место у њој припада генерацијама деце из Бајине Баште којима је касније преносио знање, спортску дисциплину и љубав према фудбалу. Међу њима су били и Милан Лане Јовановић и Никола Максимовић, играчи који су касније изградили успешне међународне каријере.
Никола Мијатовић Рус рођен је 17. маја 1947. године у Бајиној Башти. Играо је на позицији централног бека, на месту које захтева снагу, сигурност, преглед игре и способност да се у најважнијим тренуцима преузме одговорност.
Професионалну каријеру започео је у ужичкој „Слободи“, клубу који је током деценија био важна станица за бројне талентоване играче из западне Србије. Средином седамдесетих година уследио је велики искорак — одлазак у Сједињене Америчке Државе.
Од 1976. године Мијатовић је наступао за „Рочестер лансерсе“ у Северноамеричкој фудбалској лиги. Било је то посебно раздобље америчког фудбала, када су клубови настојали да овај спорт приближе широј публици довођењем најпознатијих светских играча.
На теренима те лиге наступали су Пеле, Јохан Кројф, Џорџ Бест, Ђорђо Кинаља и бројни други асови. Мијатовић је тако из Бајине Баште стигао у такмичење које је окупљало неке од највећих фудбалера тог времена.
Међутим, он у Америци није био само учесник једне атрактивне фудбалске ере. Својим играма изборио је значајно место у клубу и лиги. „Рочестер лансерси“ проглашавали су га за најкориснијег играча клуба 1976. и 1979. године.
Посебно успешна била је сезона 1979, када је одиграо сваки минут на 29 утакмица за свој клуб. Исте године проглашен је за најбољег одбрамбеног играча лиге, што је велико признање у конкуренцији бројних познатих фудбалера и искусних интернационалаца.
Његова поузданост и квалитет нису остали непримећени. Године 1980. прешао је у „Вашингтон дипломатс“, клуб који га је ангажовао као снажног, командујућег и поузданог дефанзивца. Такав опис добро осликава начин на који је Мијатовић градио свој фудбалски пут — одговорно, чврсто и без одустајања.
За Бајину Башту, ипак, његов најзначајнији допринос можда је уследио након великих професионалних утакмица. Знање и искуство стечено у домаћем и америчком фудбалу преносио је младим играчима у свом граду.
Био је први тренер Милана Ланета Јовановића и управо му је он дао надимак по којем га је касније знала читава фудбалска јавност. Јовановић је током каријере наступао за бројне европске клубове и репрезентацију Србије, али је своје прве фудбалске кораке направио у Бајиној Башти, код Николе Мијатовића Руса.
Мијатовић је био и први тренер Николе Максимовића у „Слоги“. Максимовић је касније изградио запажену каријеру у европском фудбалу и репрезентацији Србије. Кроз рад са овим, али и бројним другим дечацима, Мијатовић је показао колико су за развој младог спортисте важни први тренер, добра основа и човек који уме да препозна таленат.
Управо ту његова прича добија посебну вредност за локалну заједницу. Велики спортски резултат није остао само лични успех. Искуство са професионалних терена претворено је у знање које је преношено новим генерацијама.
За децу која почињу да тренирају, тренер је често много више од човека који поставља екипу и објашњава фудбалску тактику. Он их учи реду, истрајности, поштовању саиграча, прихватању победе и пораза и уверењу да се радом може стићи далеко.
Пример Николе Мијатовића Руса показује да пут до великих спортских позорница може да почне и у малом граду. Истовремено, он показује да се успех не завршава последњом професионалном утакмицом. Његово право трајање види се у знању које је пренето, деци која су заволела спорт и играчима који су, захваљујући добро постављеним темељима, наставили ка већим клубовима и такмичењима.
Поводом Дана општине Бајина Башта, Николи Мијатовићу Русу додељено је општинско признање у области спорта. То признање представља потврду његових играчких успеха, али и дугогодишњег доприноса развоју спорта и раду са младима у родном граду.
Од Бајине Баште до америчких стадиона, од дуела са светским асовима до тренинга са дечацима који су тек учили прве фудбалске кораке, његов пут спаја велики спорт и локалну посвећеност.
Никола Мијатовић Рус играо је у времену највећих имена светског фудбала, али су међу његовим најважнијим победама свакако и генерације младих којима је помогао да заволе спорт, поверују у себе и направе прве кораке ка сопственим успесима.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
дрина.инфо
