Први оброк у дану за школарца не мора да буде компликован да би био хранљив. Према речима стручњака, важније је да доручак садржи неколико основних група намирница, али и да буде прилагођен његовим навикама и апетиту.
Добар доручак за школско дете требало би да садржи извор протеина, угљених хидрата, масти и довољно течности, према речима неуролога Алија Исмаилова. Он истиче да редован сан, правилна исхрана, вода и устаљена рутина такође имају важну улогу за мозак детета.
-Оптимална опција је сасвим једноставна: Извор протеина, сложених угљених хидрата, мало масти и течности, пише „РИА Новости“, позивајући се на Исмаилова.
Неуролог као примере једноставних и хранљивих доручака наводи овсену кашу и јаја, омлет са хлебом, свежи сир са воћем, јогурт, сир и орашасте плодове. Према његовим речима, доручак не мора да буде компликован оброк који се састоји од више јела, као и да је преференција детета важна.
„Главно је да је детету познат, да је хранљив и да буде нешто што дете заправо жели да једе“, додао је Исмаилов.
Поред хране, истиче да је важан и унос течности, јер хидратација такође утиче на добробит детета. Исмаилов препоручује и да се слаткиши избегавају за доручак, али не сматра да их треба потпуно елиминисати из исхране.
Не треба форсирати доручак
Иако се доручак често сматра најважнијим оброком у току дана, неуролог напомиње да га не треба форсирати. Код многих људи, па тако и код деце, апетит је ујутру природно смањен. Зато је важно обратити пажњу и на ширу дневну рутину. Редован сан, правилна исхрана, довољан унос воде и устаљена рутина такође су важни за функционисање мозга.
Зашто је важно да дете има добар доручак или ужину
Како је нутрициониста Тамара Јеринић рекла за РТ Балкан, проблем није само у томе шта дете поједе током једног оброка, већ и у све мање присутним навикама припремања хране код куће и заједничког обедовања.
Она упозорава да су киосци са брзом храном и пекаре у близини школа деци лако доступни, а њихова понуда често садржи много масти, шећера и празних калорија, без довољно хранљивих материја важних за раст и развој.
-Свако треће дете школског узраста у Србији има проблема са гојазношћу, што је последица брзог начина живота. Изгубила се навика да се јела спремају код куће, изостаје ритуал заједничких оброка, а индустријска и брза храна је свугде доступна и има је на сваком кораку. Поред тога, деца су све мање активна, рекла је Јеринић.
Према њеним речима, важно је да се овај проблем што пре препозна и да се на њему ради, и то не само када дете већ има проблем са килограмима. Родитељи чија деца немају проблем са тежином такође би, како истиче, требало превентивно да се баве овим питањем.
Зато добар доручак или ужина нису само питање једног оброка, већ могу бити и прилика да се поново успоставе здравије навике у исхрани и врати ритуал заједничких оброка.
рт.рс
