Уз једноставан поступак можете направити користан додатак земљишту, без компостера и посебне опремe.
Октобар доноси гомиле опалог лишћа које многи одмах скупљају и бацају. Међутим, оно може постати користан додатак земљишту, а за овај једноставан поступак није вам потребан ни велики врт ни класичан компостер.
Када лишће почне да прекрива двориште, стазе и травњак, грабуље постају један од најчешће коришћених баштенских алата.
Али пре него што све спакујете за одношење, вреди сачувати барем једну врећу.
Од опалог лишћа може се направити такозвани лисни хумус, односно органски материјал који настаје његовим спорим разлагањем. Користи се за побољшавање структуре земљишта, задржавање влаге и малчирање биљака.
Према препорукама британског Краљевског хортикултурног друштва (РХС), овај поступак је једноставан и погодан чак и за оне који немају много простора.
Потребни су вам само лишће и врећа
За почетак прикупите здраво опало лишће из дворишта. Најбоље је да избегавате лишће са израженим знацима болести, као и оно које је помешано са смећем или другим загађивачима.
Затим урадите следеће:
Сакупите лишће и ставите га у чврсту врећу.
Ако је потпуно суво, благо га навлажите.
Направите неколико мањих отвора на врећи како би ваздух могао да циркулише.
Врх вреће затворите лабаво.
Оставите је на заклоњеном месту, где садржај неће бити изложен исушивању.
Лишће ће се постепено разлагати захваљујући природним процесима, пре свега деловању гљива.
Колико треба чекати?
Овде је важно имати реална очекивања.
Лисни хумус не настаје за неколико дана. Према РХС-у, уситњено лишће може дати употребљив материјал за приближно шест до 12 месеци, док целом лишћу често треба знатно дуже.
После отприлике годину дана делимично разграђен материјал може послужити као малч, док се финији, потпуно разграђени лисни хумус обично добија након дужег периода, често око две године.
Дакле, ово је мали посао који радите сада како бисте касније имали користан материјал за башту.
Зашто је лисни хумус добар за биљке?
Његова главна предност није у томе што је снажно ђубриво. Лисни хумус првенствено побољшава структуру земљишта и његову способност задржавања воде.
Може бити посебно користан у земљишту које се брзо исушује или је тешко и збијено.
Када сазри, користи се за малчирање, побољшавање баштенског земљишта или као састојак одговарајућих мешавина за садњу.
Које лишће је најбоље?
Према РХС-у, лишће храста, букве и граба погодно је за прављење лисног хумуса.
Дебље и чвршће лишће, попут оног са кестена, разлаже се спорије, па је корисно претходно га уситнити.
Уситњавање може убрзати процес и помоћи да се лишће равномерније разграђује.
А шта ако немате двориште?
Ако имате само малу башту или терасу, овај поступак можете прилагодити простору којим располажете.
Једна врећа смештена на одговарајуће, заклоњено место може бити довољна за почетак. Важно је да садржај има приступ ваздуху, да остане умерено влажан и да врећа не представља сметњу или опасност.
Следећи пут када будете скупљали опало лишће, размислите пре него што га баците. Оно што данас изгледа као обичан баштенски отпад, уз мало стрпљења може постати користан додатак земљишту.
24.седам.рс
