Колубарска битка једна је од највећих и најзначајнијих битака између српске и аустроугарске војске у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту од 200 километара, против два пута бројније и немерљиво боље опремљене аустроугарске војске. Епилог битке је да је српска војска после крвавих борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека.
Колубарска битка почела је завршетком битке на Дрини, 16. новембра 1914. године, када су аустроугарске снаге одбациле српске трупе на десну обалу Колубаре и Љига. Пошто је командант Прве армије генерал Петар Бојовић био рањен, на његово место постављен је генерал Живојин Мишић. С обзиром да је Прву армију преузео у тренуцима њеног повлачења и схватајући да би учинио велику грешку ако би је и даље повлачио с положаја на положај бранећи сваку стопу земље, генерал Мишић је, противно наредби Врховне команде, одлучио да Прву армију извуче из непосредног додира са непријатељем. Због тога и ради скраћивања фронта Врховна команда српске војске наредила је да се напусти Београд. Фронт српске војске био је окренут ка западу, па је Шеста аустроугарска армија, после заузимања Београда зауставила пробој фронта, очекујући главни напад своје Пете армије из правца Београда, иза леђа српских армија. Настало је затишје, а за то време Прва српска армија се средила, попунила људством, у борбу је као последња снага послато 1300 каплара, и муницијом и после завршних припрема, 3. децембра кренула у напад.
У тренутку када су европске телеграфске агенције већ очекивале вести о слому српске војске и када је Пета аустроугарска армија приређивала свечану параду у Београду, отпочела је велика противофанзива целокупне српске војске. На планини Сувобор Прва српска армија пробила је фронт Шесте аустроугарске армије и почела надирање према Ваљеву, заузела га, избила на обале Дрине и Саве код Шапца и ослободила Београд 15. децембра 1914. године. Тако је Српска војска остварила највећу победу у Првом светском рату.
15. децембра 1914. истеран је из Србије и последњи аустроугарски војник, изузев 42.538 заробљеника. Током битке погинуло је више од 57.000 аустроугарских војника и официра, а Срби су запленили велику количину ратног материјала и оружја, укључујући два авиона, више од 140 топова, 3.500 возила с муницијом и 60.000 пушака. Изузетне заслуге за победу имао је генерал Живојин Мишић, унапређен после битке у чин војводе.
Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз.
Дрина Инфо
