У тренутку када се јавност још увек ломи између идеје потпуне забране мобилних телефона у школама и става да би таква мера била превише радикална, као и док се воде расправе о томе колико дуго деца уопште могу да одрже пажњу током једног школског часа, у учионицама се већ одвија паралелна реалност. Свакодневица појединих ученика све чешће се преноси „у реалном времену“, а снимци директно са наставе масовно завршавају на друштвеним мрежама. Посебно се издваја ТикТок, на којем су укључења уживо са часова постала готово рутина.
ТикТок преноси из школских клупа спој су потребе за пажњом, вишка слободног времена и својеврсног отпора према школским правилима. Оно што је почело као спорадичан инцидент, у Србији је прерасло у образац понашања који све чешће поприма размере системског проблема. Мотиви су углавном исти – скупљање „лајкова“ и „гифтова“, који се касније могу уновчити, али и забављање публике кроз исмевање наставника или демонстрацију „аутентичне“ атмосфере са часа.
Колико је оваква пракса распрострањена међу школарцима, показује и сведочење једне Новосађанке објављено на Фејсбуку.
-Проводим доста времена на ТикТоку и стално виђам нешто што ме озбиљно брине. Видим гомилу ученика који иду лајв (уживо) усред часа, док траје настава. Када их питам зашто не прате шта наставник прича, они само заколутају очима и кажу да им је школа „екстремно досадна“. Али оно што је заправо страшно је следеће: они показују своја лица, говоре у којој се школи налазе и деле своју приватност са хиљадама странаца у тренутку када би требало да буду безбедни у учионици. Не желим да кварим забаву, али да ли родитељи и наставници уопште имају представу колико се ово често дешава? Ово је много озбиљније од обичне досаде у школи. Предатори на интернету циљано траже школске уживо снимке и локације. Лајв видео је буквално као мапа која их води директно до ваше деце. Друга ствар, стална обавештења и поруке им уништавају концентрацију. Деца полако губе способност да дубоко размишљају и стварно науче било шта. Навикавају се на брзе лајкове и сталну забаву, па им стварни живот и будући посао делују досадно и напорно. То је опасна замка за мозак. Уз то снимају другу децу и наставнике без њихове дозволе. То може да их ували у озбиљне проблеме са школом, па чак и у законске проблеме којих нису ни свесни – навела је она, набрајајући последице оваквог понашања.
Потпуна забрана или јасно постављене границе
Иако се расправа најчешће своди на питање да ли телефоне треба потпуно забранити током наставе, постоје и друге мере које могу ограничити злоупотребу, чак и када је уређај физички код ученика.
Једна од њих је техничка контрола приступа садржајима путем школске мреже. Овакав вид филтрирања, који се спроводи на нивоу мрежне инфраструктуре, већ је стандард у многим државама, а полако се уводи и у Србији. Његова слабост је очигледна – ученици који користе мобилни интернет лако заобилазе ограничења, чиме се ефекат мере значајно умањује.
Пример из региона показује како изгледа другачији приступ. Словенија је у јулу 2025. године усвојила нови Закон о основној школи којим је јасно прописана забрана коришћења приватних мобилних уређаја током часова, осим када наставник изричито дозволи њихову употребу у образовне сврхе. Телефони морају бити искључени и одложени у ормариће или школске торбе.
Једна од најспорнијих одредби тог закона даје наставницима овлашћење да прегледају школску торбу ученика уколико постоји оправдана сумња да дете поседује уређај који омета наставу или угрожава безбедност, што укључује и тајно снимање и емитовање садржаја на друштвеним мрежама.
блиц
