Куповина некретнине у Европи често није крај трошкова за власника.
Порези могу да се плаћају приликом куповине, током поседовања, издавања, али и приликом продаје некретнине. Висина обавеза зависи од државе, пореских стопа и начина на који се одређује вредност имовине.
Према подацима Глобалног водича за некретнине, постоје четири главна пореска оптерећења која утичу на власнике: порез на пренос непокретности, годишњи порез на имовину, порез на приход од издавања и порез на капиталну добит приликом продаје.
Јединствену европску ранг-листу тешко је направити јер земље користе различите системе обрачуна, али се Белгија често налази међу државама са највећим укупним пореским оптерећењем власника некретнина.
Приликом куповине некретнине, Белгија наплаћује порез на пренос који може достићи 12,5 одсто, док су високе стопе забележене и у Уједињеном Краљевству (до 12 одсто), Холандији (до 10,4 одсто) и Луксембургу (око 10 одсто).
Са друге стране, Естонија и Чешка не наплаћују порез на пренос имовине, док су трошкови куповине у Литванији знатно нижи.
Порез на приход од закупнине често највише утиче на исплативост улагања у некретнине.
За месечни приход од 1.500 евра, Данска наплаћује око 42 одсто, Холандија 36 одсто, а Финска око 30 одсто. На Кипру почетна стопа може бити нула, док је у Луксембургу знатно нижа.
Код великих прихода од издавања, Белгија се издваја са стопом од око 47 одсто, док Данска прелази 43 одсто.
Србија међу земљама са умереним порезом
Србија се, према доступним подацима, налази међу земљама са умеренијим пореским оптерећењем некретнина у европском поређењу.
Код куповине некретнине плаћа се порез на пренос апсолутних права од 2,5 одсто за половне некретнине, док се код новоградње плаћа ПДВ који је урачунат у цену (за први стан постоје одређене пореске олакшице).
Годишњи порез на имовину у Србији зависи од зоне, врсте некретнине, површине и одлуке локалне самоуправе. За физичка лица стопе су ограничене законом и крећу се најчешће до око 0,4 одсто, док се за неке категорије имовине могу разликовати.
Код продаје некретнине, порез на капиталну добит у Србији износи 15 одсто, а плаћа се на остварену разлику између набавне и продајне цене, уз могућност ослобађања у одређеним случајевима (на пример код решавања стамбеног питања под законом прописаним условима).
У поређењу са Белгијом, Холандијом или Данском, где поједини порези могу достићи веома високе нивое, Србија има знатно ниже стопе, посебно када је реч о куповини и годишњем порезу на имовину.
Црна Гора скупља од већине региона
Црна Гора се издваја по вишем порезу на промет некретнина у односу на многе земље региона. Стопа се креће од 3 до 6 одсто, док годишњи порез на непокретности износи приближно 0,25 до 1 одсто вредности некретнине.
Порез на капиталну добит од продаје некретнина износи 15 одсто, што је слично Србији, али и даље знатно мање него у неким европским државама.
Годишњи порез није лако поредити
Стручњаци упозоравају да сама пореска стопа не даје увек реалну слику, јер неке земље обрачунавају порез на тржишну вредност некретнине, док друге користе нижу катастарску вредност.
У Великој Британији власник некретнине вредне око 300.000 евра може годишње платити неколико хиљада евра, док Кипар и Малта немају класичан годишњи порез на имовину.
Куповна цена није једини трошак
Приликом куповине некретнине није довољно гледати само цену квадрата. Коначна рачуница зависи и од тога колико ће власник плаћати држави кроз порезе током година.
Док су Белгија, Данска и неке западноевропске земље међу најскупљима за власнике некретнина, Србија се налази у групи држава са умеренијим пореским оптерећењем, посебно у поређењу са европским рекордерима.
24седам.рс
