Србија и Република Српска, у Мркоњић Граду, обележили су Дан сећања на убијене и прогнане Србе у хрватској злочиначкој акцији „Олуја“.
Обраћање Александра Вучића
– Невенка Добрић је 9 месеци носила свог Синишу, родила га је дојила, одгајала, учила и васпитавала. И аншеоске очи које смо могли да гледамо зликовци су угасили. И никада нису никоме рекли за Синише очи, нису рекли за сузу и тугу мајке. Никада их ниеј било брига, славили су то као велику победу. Очекивали се и надали, да ми Срби, би требало да се сагласимо са њима и заборавимо злочине, те дивне очи Синише. Или Даринкиног унука Јовице, кој иеј убијен у Петровачкој цести.
– Убијали су нам људе, не по први пут, и ма колико жртава имали, увек смо ми криви. ПОкушали су данса увбеде да смо ми за тго кирви, ми Срби смо одговорни, не они који су их побили и протетрали, него баш ми, и многи од нас су то прихватали, у погрому над истином. ОД разних прича, у којима увек морате дап ронађете кривца у Београду, уместо у зликовцима који су угасили СИнишине очи. ТО је наша судбина била после ПРвог светског рата, 29 посто од укупног становништа Србија ије изгубила у Првом светском рату. У другом свестком рату убијали су нас немилице са бестијалношћу, онако како немачки нацисти нису радили неприајтељима. Заборавило се да од свих великих градова , да ниједан није бомбардован од почетка, само Београд. У Загребу су нацисте цвећем дочекивали, родила се нова поколњења и нова генерациај Срба која их се не плаши, који сен е плаше да претрпе највеће кампање лажи, неситина, али које неће да забораве анђеоске очи Синише Добрића.
– Обраћам, вам се послењи пут као председник Србије, али желим да вам важне ствари саопштим.
– У претходних 12 година смо изменили, од ћутања о страдању Срба, до тога да нам је било најважније да се допаднемо некима, да слушамо Северину, нама је било важније да не забораљвимо страдање нашег крајишког народа и тиме се и данас поносимо.
– Успели смо да се успротставимо наративу да се не противимо. Мени су забранили да одем у Јасеновац, баш их је брига, знао сам да су бескрупулозни, али нисам се надао да ће у тишини да прође у Европи, свету и да се сви праве блесави и ћуте на то. Свако мало, узео сам статистику, у псолњдњих 40 дана, имате стотину текстова у медијијима уЗагребу, има симболике, о томе како је Јасеновац мит. Они оптужују Србију, да су Срби агресори, нису Срби растакали ЈУгосалвију, то је била једина призната творевина, ви се кренули у рушење субјекта, ви сте изазвиали сукобе, а Срби су само хтели да сачувају државу и остану на огњиђтима. Баш вас брига што лажете свакога дана, мислите да можете довека. Да нико не сме да вам одговори, каква је права истина.
– Јестел и некада видели било кога из Загреба да је положио цвет на било који споменик српских жртава. Ругају нам се, нису тамо страдали Хрвати, тамо су страдал иСрби пре свег,а па Јеевреји и Роми. Прво су нам очистили градове, урбане средине, од Загреба, РИјеке, ОСјека, почиситли градове од стварне и праве српске елите. Држали нам придике како је МЕдаковић зликовац и злочинац. Усвојили своју квази елиту, ако у Другом светском рату- Србе зликовце који су на усташкој страни били, такве су држали пдо својом котнорлом, а онда су наш дивни крајишки народ напали са свих стране са америчком подршком и убеђивали анс како су наши људи, како је наш Добрић Синиша отишао на трамктору, а они јунаци. Цео крај против крајишког народа, а Србија слаба, извините Невенка, у име свих Срба што је Србија била слаба, што вас је лкрила и ћутала, шђто вам није дала да дођетеу БЕоргад. Опртостите нам, а ми себи нећемо опростити ваше сзубеи очи Синише Добрића.
– Рекао сам вам док сам неко и питам се у Србији, прегазили би нас до сада и Српску и Србију, да нисмо снажили.- Никада више нећемо дозволити, а знам да то говореимо у озбиљном тренутку, као озбиљна човек вам то говорим, гарантујем вам да више нигде ни уРепублци иСрпској ни у било ком делу Србије неће бити ОИлује, погрома и страфања српског народа . Србија је довољно снажна, и нећемо чекати и склањати се да оставимо свој народ на цедилу.
– Јесте ли чули чувену Туђманову реченицу са Бриона да Срби „практично нестану“.ТО нам је говорио Павелић и Лубурић и сву су то желели и Много сте Срба протерали и побили, али ево нас опет у Мркоњић Граду, који сте спалили, диже се спрски народ, долазе нвоа поколења и ниакд вам нећемо дозволити да нас газите!
– Нема каквим се триковима нису служили. Колико пута смо изговорили синтагху хрватски Србин, косовски Србин, ан икад нисте изговорили српски Хрват, ниакд нисте то чули јер ми нисмо преваранти. НИкад анису могли да поднесу Србе, користили су присвојне придеве. Нисмо ми ни хвратсси ни босански ни србијаснки, ми смо само Срби, немојте данас делите немојте да нам измишљате имена да не бисмо ми вама почели да измишљамо имена.
– Кад кажу у Сарејву Србијанац, ја нисам Србијанац иако сам рођен у Београду и Србији. НЕ зову ни Угљанина Србијанац, има да нас зовете Срби, да нас поштујете, јер ми истом роду приапдамо и нема ниакве разлике из Срба из Пиртоа, Никшића, Косовске Митровице. НЕ буделе и променили понашање, ми ћем ода променимо понашање па жћете да ивидте како изгелда кад вам будемо надевали имена и надимке.
Вечерас ћу као најискуснији председник Србије да укажем на вирове које желим да избегнете. Мир је увек добар за све. Најбрже растемо. Време и мир раде за нас“.
– Указаћу вам на оопасности, за нас у овом трентуку, за нас је очување мира и стабуилности тренутно најважније и ради за нас. Бржће напредујемо од сталих, брже растемо иднустријски, у сваком смилсу, чак у војном смислу, време и мир раде за нас.
– Ми смо најстрадалнији народ у 20 веку.
– Јесте ли приметили у 14 година да се ниакда није догодило да неко из Српске каже нешто Србији и обрнуто. Јесмо се споречкали, али никад
– Хвала вам светости што чувате српску цркву. И у цркви смо имали идејек оје су опасне, полицентричним идејама. У Конфедерализовању српске црвке, чуили сте од истакнутих српских националиста, и деја о полицентрично мсрпству, то је смрт српског народа , то је смрт српске црстве. Кадуи су почели да праве православнцу цркву у Хвратксој, Црној Гори, осетили су на време о чему се ради. Да су то успели, не би нам била СПЦ иста као сад. Она је иста на сваком другом месту. Морамо да знамо шта су нам интереси.
Обраћање Милорада Додика
„Треба да знате да ово није протоколарни дан. Ово је место када говоримо истину и када захваљујући председнику Вучићу нешто што је било у забораву, заједно смо рекли да ћемо заједнички обележавати важне датуме. И прва од манифестација које смо организовали на мосту у Рачи управо је била посвећена егзодусу, погрому у Хрватској, из Хрватске Срба, а из, наравно, Републике Српске. Хоћу да кажем да је Хрватска извршила агресију на Републику Српску, улазећи на наш простор и вршећи погром и покољ наших људи. Хрватска коју овде памтимо као независну државу, која је иза себе оставила Јасеновац и многа страдања, која су сабрала готово милион српских жртава, од Крагујевца па све до Сремске Митровице и других стратишта које сутра обележавамо, и готово да нема дана да немамо неки парастос, па све до Брода на Дрини, Гаравица, коју смо само пре неколико дана обележили, где су усташе, локални Хрвати и муслимани, убили 12.000 Срба за три дана, свели их изнад Бихаћа и побили, тукли и убијали нас док нас нису, што каже народ, „сравнили са земљом“.
– Срамота. Али један од тих пет, који је био најзлогласнији усташа, неки Капетановић, муслиман, је 1957. године постао члан општинског комитета партије, оне исте партије која је крила сав тај злочин и склањала га од јавности, а нама нудила ћутање, тражила од нас да ћутимо, да се стидимо, да ништа не говоримо, да носимо своје боли, јер смо ми наводно нешто криви зато што постојимо. Зато што нисмо хтели да их прихватимо, а и они који су прихватили лоше су прошли. Срби су поносан народ. Срби оплакују и поштују своје жртве, поштују и друге и туђе жртве. И то треба тако да остане. То је величина народа коме ја припадам, српског народа. Али они, ни једни ни други, ни трећи, никада то неће показати према нашим жртвама“.
„Зар мали Добрић није довољан разлог да се укључе и све релевантне институције и мајци подаре тамо то што она тражи? Какви сте људи? Шта хоћете од нас? Зашто мислите да можете да Републику Српску и Србију вечно кињите, или да ћете кроз неку вашу „европску причу“ нама испричати причу коју ви хоћете, да нас поново покорите, да кажете: „Да, бићете тамо, али ако ми кажемо.“ Не треба нам то ни Европска унија ни Европа. Као што су Олују организовали амерички стручњаци, као што данас знамо да је директно, са највишег врха тадашње Америке, дата сагласност да се Олуја спроведе, али имали су само један услов: брзо. Брзо. Да се не би побунили други на међународној сцени“.
– Не волим овакву Црну Гору, издајничку, без обзира шта ће рећи ко, они нам директно забадају нож у срце. ИДу и стоје на страни оних који су нам побили 2.000 људи из Крајине. Очистили Републику Спрску Крајину, и нису дозволили данас да се тамо врате. Јеидни наш пуит је исправан ,а то је Србија и Република Српска, ми немамо другого правца. Ја сам сведок нашпих напора да очувамо напу традицију, пре њега то није било. Он је тај који је рекао, нећемо стати.
– Срам их било, Хрвате и оне који су 2 путао окретали иавион да гађају избегличку колону. Ко је био Изетбеговић да представља нас, мислтие да смо глупи? Ушли сте овде да завршите незавршен посао усташке државе Хрватске. Републику Српску сте ударили, али је нисте сломили. Република Српска је остала захваљјући вашој жељи да нестане, и нашем карактеру да остане.
– Нема начина да зауставе нашу интеграцију, живимо за дан свње већег приближавања Србији. Неће нас велики сотвити на миру, немамо још много времена. Питање је кад ће муслимани преузети политичку власт у ЕУ, сигурно неће нас гледати. Морамо се окупити и да нестане политичких разлика. Имаћемо још доста проблема, Србиај се развија, Српска не стоји, одбранила је свој статус, окрњен али неуништен. Имам одовољно иснтрумената да се боримо за наша права, тражимо да се врати на изворни Дејтон и да се прогласе ништавним одлуке високих представника јер су биле засноване на искривљеној вољи.
– Не смемо изгубити државу, мора се подржати Александар Вучић., Верујем да народ добро мисли и припадам српском народу. Окупимо се око наше СПЦ, око Српске, око Србије, то је једино што вреди, Срби никад више не смеју да пристану на било шђта, сем српског интереса и идентитета. Какви партикуларни српски интересу, то је равно историјској издаји.
– Хвала ти Александре што уважаваш Српску, хвала свима.
Моћан говор Милана Кнежевића
– Данас бих био најпоноснији да у овом обраћању могу да се обратим представницима ЦГ владе Милојка Спајића којима је бил оместо овде, на сећању на погром српског народа, етничко чишћење, геноцид који смо проживели. Био бих најсрећнији да поред светих грбова Србије и Српске, буде и наш црногорски крсташ барјак, са којим смо заједно са браћом Србима били у свакој победи и поразу. Нажалост, одрођена ЦГ одлучила је да своју заставу одреће сутра у Загреб и да је стгави поред шаховцина и тако још једном забодеу братско срце и леђа и српском народу и Србији и Српској. МИ као Срби из ЦГ не можемо да се помиримо са овим велеиздајама које почињавају разне владе у 21 веку, толико су издали нашу заједничку ситорију, памжћење и духовност да је доста за све наше мртве ,живе и све Срб е који ће се родити у ЦГ.
– Призанли су 2008 срце Србије нашу свету земљу, 4 пута су нас прогласили за геноцидан народ, сваки пту с у у међ. институцијама да намс е отму манастрији, мошти наших светаца и дају Аљбину Куртију, јер еј тако неко наредио из БРисела. Данас овде Срби из ЦГ, престављају Његошеву ЦГ, Светог Саве, Марка Миљанова, светих ратника, који сен ису стидели да кажу да су Срби и да гину за ослобођење.
Сутра, тамо, у лијепој њиховој биће представници ЦГ која персфонификују НДХ злочине и пројектат црвене Хрватске од којег се није одустало у ЦГ и велеиздајничкој влади Милоја Спајића. Опрости им божће, јер не знају шта чине. Ови наши сутра знају одлично, слушају Томпсонове песме, играју на згариштима 220 000 спљаених кућа и гробницама безимених.
– Србија и српски народ и Републиак Српска трпи још једно братоубиство од владе МИлојка Спајића, не желим да им се извињавам због издајника и уверн сам да ће их казнити народ а ове исповести прогоноти у њиховим сновима, јери здаја се не можће опростити ономе ко брату забија нож у леђа.
– У ЦГ живи 33 посто Срба и треба сви да знају да ко жели да са Србијом и РС бдуе умиру, биће и у миру са 3 посто Срба у ЦГ, а ко жели да буде урату, мораће да рачуна и на отпор 33 одсто Срба из ЦГ. Нисмо изашли из Бриселских епрувета, ми смо настали на косовском завету, верни нашој СПЦ и наш врховни верск ипоглавар је патријарх Порофирије.
– Могу да устану из гроба, са Кајмакчалана, Моњковца и висде срамно забадање ножа у леђа Србији, или би нас одрекли, и псолали поруку „Нисмо ми за ово крв проливали, да играте на згариштима Срба“. Али како каза Његош, на гробљу ће изникути цвеће, воскресњеа не бива без смрти. Рађају се нови Срби, љути ка крајишка гујаа запамтите добро душмани никад више Бљесак и Олуја.
– Нека цркну од муке, никада нам Брисел нам неће бити ближи од Беоргада и Бањалуке!
Потресно обраћање Невенке Добрић којој је убијен син Синиша (12)
– Желим да се захвалим државном врху Србије на челу са нашим председником Вучићем и државном врху Српске на челу са Додиком. Хвала свима који се трудите 31 годину да 4. августу не буде само обичан датум. Мој син је пошао у колону да спаси свој малени живот, у тракторској кабину са дедом и са мон у приколици. Нисмо 10 км одмакли, када је Хрваљтска пресекла колону и 12 рана усмртила Синишу и Петра. На лицу места трактор је скренуо са пута , а приколица у којом сам ја била преврнула се.
– Хвратска војка убила је моје дете и свекра, сачекала је ис ледећи трактор у ком су били моји родитељи и бака. Видевши шта се догодило, скамењни од бола итуге, очајнички моле ХРВ војску да мене извуку испод приколице, они дозвољавају, али долућуј уда анс приведу. На молбе и плач моје мајке, одлуују да пусте мајку баку и мене, а мог оца одводе у затвор. У тим моментима, нисам била свесна шта се догодило. Али храбре крајишке жене нису дозволиле да тело мог детета у шуми да га растргну звери. Односе мог Синишу где га ми сахрањујемо 5. августа, а затуим 26. августа 1996 на Синишин рошендан преносимо посмртне остатке, а свекар Петар се води као нестае лице.
– Са посебнним болом сећамо се пострадалих на Петровачкој цести, где су страдали недужни људи. Сећамо се свих који су напуситли вековна огњишта, свих који су кренули ка Србији.
– Молитва је најдостојнији облик памћења. Она чува истину, а срце ослобађа од мржње која човека изнова везује за зло. Страдања треба да нас крштени народ опет и изнова врате ономе што одувек јесмо, коренима, окрену Богу и упуте једне ка другима, као заједници, као једном и јединственом народу. Да нас уведу у истинско и дубље разумевање речи Христових, љуби ближњег свога. Љубите и непријатеље своје.
– Осећам дужност да овог тренутка позовем све нас да не дозволимо да нас уместо љубави према ближњем, опхрве мржња, да постане нормално оно што се данас често дешава међу нама, да се прибли претвара у туђина, да брат постане противиник, а различитост да се претвори у непријатељство. Да нам мржња према ближњем не постане једини прихвазтљив начин живота.
– Молим вас да сви исто говорите, да нема мешу нама раздора, енго да бутете утврђени у истој мисли. Јер сам чуо да су међу вама свађе, та реч апостола Павла, то је реч Христове. Реч која нас позива да се препознамо као браћа, да праштамо и тражимо опршотај. Да једни другима отворимо срце да знамо да нико није вишак, већ да је свако драгоцен.
– Памтећ исовје страдалнике, памтимо ко смо чији смо и коме приапдамо. Припадамо Христу, цркви његовој иј едни другима светосавксом, српском народу. Само тако смо сабрани и када смо расејани. Помоливши се опет за нашу браћу и сестре пострадале 1995. Као и за све који су напустили вековна оггњишта и кренули путем изгнансртва, завршимо и овог пута наше слово, вапајем патријарха Павла: Господе Исусе ГХристе, прими наше молење и прихвати загрешња наша, који си отишао на крст за све нас, да тих и миран живот проводемо као мирни људи.
– Сачувај земљу нашу и народ од неправде, насиља, међусобне заваде и неслоге и немој уклонити светњак цркве наше.
– Нека је вечан помен свој нашој браћи и сестрама који су пострадали у страшном прогону Олуја. Хирстос васкресе, ваистину васкресе.
новости.рс
