Влада Републике Србије усвојила је недавно нову Стратегију пољопривреде и руралног развоја за период 2026–2034. године, трасирајући амбициозан пут ка обнови прехрамбеног суверенитета, дигитализацији и јачању одређених сектора аграра,пре свега сточарства.
Овај документ, поставља правце који би, ако се доследно примене, требало да реше структурне проблеме базиране на модерној пракси ЕУ и зауставе стагнацију српског аграра која је присутна деценијама уназад.
Да је то тако показује и анализа Министарство пољопривреде, која је саставни део Стратегије, из које се види да и поред великих субвенција последњих година, које достижу и 1,4 милијарде евра, резултати нису побољшани , а у неким областима и значајно су стагнирали, пише Блиц.
„Пољопривреда, иако традиционално једна од кључних делатности у Републици Србији, последњих деценија бележи постепено смањење удела у укупној економској активности. Удео пољопривреде, шумарства и рибарства у БДП – у Србији у периоду 2014-2023. године смањио се са 6,1% на 3,8%. Смањени удео пољопривреде у БДП – у указује не само на релативно бржи раст других сектора, нарочито индустрије и услуга, већ и на бројне проблеме, међу којима се истичу стагнација и опадање продуктивности, неадекватна улагања у сектор и све израженији негативни утицаји климатских промена. Према подацима Пописа пољопривреде из 2023. године, регистровано је 508.325 пољопривредних газдинстава, која користе 3,239 милиона хектара пољопривредног земљишта. Просечна величина коришћеног земљишта по пољопривредном газдинству је 6,4 хектара. Међу пописаним пољопривредним газдинствима 99,6% су она физичких лица. Застарела механизација, која доминантно је присутна, ограничава раст пољопривредне производње јер највећи број трактора је старији од 20 година“, пише између осталог у Стратегији.
И други подаци који стоје нису баш репрезентативни.
„Учешће запослености пољопривреде у укупној запослености опало је са 19,9% на 13,1%.- С обзиром да у последњих десет година аграр није значајно трансформисан у смислу механизације и модернизације, пад запослености у овом сектору указује, на смањење атрактивности пољопривреде као извора прихода, уз истовремено интензивирање процеса напуштања села и демографског старења руралних подручја.Старосна структура породичних пољопривредних газдинстава је неповољна јер чак 44,7% носилаца газдинстава старије је од 65 година, док је удео младих узраста од 15 до 25 година занемарљив и износи свега 0,9%.При том сточарство је забележило највећи пад од свих грана пољопривреде током претходне три деценије па је према Попису пољопривреде 2023, евидентирано је 725.408 говеда, 2.263.705 свиња, 1.702.682 оваца, 149.558 коза и 21.604.693 грла живине. Поређење резултата у два последња пописа пољопривреде показује да је број музних крава смањен за 22,1%, говеда за 20,1%,крмача за 28,5%, свиња за 33,6%, оваца за 1,9%, коза за 35,5%, коња за 14,1%,бројлера за 4,8%, кокошки носиља за 11,1%, а укупне живине за 19,1%“, наводи се у овом документу.
Другим речима Министарство пољопривреде, бар према речима стручњака, поставило је добру дијагнозу и ако је судити по мерама, преписало је модерне европске лекове за српску пољопривреду за превазилажење постојећег стања.
Шта пише у новој стратегији?
Наиме, нова Стратегија до 2034. године поставља правце који би, ако се доследно примене, требали да реше управо ове структурне проблеме и то кроз пет кључних реформских стубова.
Онај који је најинтересантнији везан је за радикалан заокрет у субвенцијама, и то према моделу ЕУ, уместо досадашњег линијског дељења новца по хектару. То значи да се акценат пребацује на суфинансирање инвестиција које подразумевају ин агресивну подршку набавци савремене механизације, опреме и подизању модерних пластеника. Истовремено, уводе се еко-шеме, па ће пољопривредници који чувају квалитет земљишта и смањују употребу пестицида добити веће премије.
2. Паметна пољопривреда и е-Аграр-Дигитализација постаје основ контроле и развоја.Уводи се ЛПИС систем (идентификација земљишних парцела) помоћу сателитских снимака, што ће елиминисати лажне пријаве и убрзати исплате. Финансијски ће се стимулисати увођење дигиталних сензора, дронова и ГПС навигације на тракторима, што драстично смањује трошкове репроматеријала;
3. Офанзива против климатских промена-Пошто је Србија у последњих пет година претрпела четири екстремне суше планира се масовна ревитализација каналске мреже (систем Дунав–Тиса–Дунав) како би се учешће наводњаваних површина подигло са критичних 1,5 одсто. Држава ће такође знатно више суфинансирати противградне мреже и системе за одбрану од мраза.
4. Реанимација и регионализација сточаратва-Сектор сточарства, који се годинама урушава, држава ће финансирати увоз висококвалитетних приплодних грла како би се подигао принос млека и меса. Уводи се и регионална специјализација односно брдско-планински предели биће стимулисани за екстензивно сточарство, док равница остаје за интензивне системе.
5. Омбудсман за храну и краћи ланци снабдевања-Да би се мали произвођачи заштитили од монополског притиска великих трговинских ланаца и прерађивача, Стратегија уводи институцију Омбудсмана за храну који ће контролисати рокове плаћања и марже. Подстицаће се и такозвани “кратки ланци снабдевања”, пројекти „са њиве до трпезе“ који омогућавају фармерима да сами прерађују и продају своје производе на локалном тржишту, задржавајући профит код себе.
Готово истовремено оцена стања и лековите препоруке за опоравак српске пољопривреде, стигле су и са адресе Фискалног савета кроз анализу „Пољопривреда Србије између стагнације и реформе“ у којима су сличне констатације и препоруке , као и Министарства пољопривреде.
„Парадоксално је да држава кроз субвенције, рефакције за гориво и директна давања за пољопривреду издваја чак 1,4 милијарде евра годишње, што је супротно европској пракси.За разлику од модерне праксе у Европској унији, Србија и даље већину средстава везује директно за количину производње, број грла и утрошене инпуте. Тиме се, уместо развоја и модернизације, финансира одржавање застарелог аграрног модела. Зато продуктивност рада у српском аграру износи једва трећину просека ЕУ, док су приноси по хектару нижи за четвртину.Истичемо да коренита реформа аграрне политике не захтева већи буџет, већ драстичан заокрет у расподели постојећих средстава, и оперативној дисциплини. Правила игре морају бити фиксна и вишегодишња, а не да се често мењају, како би пољопривредници могли без страха да узимају кредите и планирају производњу“, оценио је Фискални савет.
Ако је судити по Стратегији до 2034. та правила не би требало да се мењају често већ ће се реализовати кроз три узастопна акциона плана.
„Први акциони план дефинисан је за период 2026-2028. године,други, за 2029-2031. и трећи за период 2032-2034. године“, пише у Новој стратегији.
Све у свему Нова Стратегија пољопривреде до 2034. године је поставила исправну дијагнозу и преписала модерне европске лекове. Питање је само да ли ће да се купе јер је историја српског аграра препуна добрих рецепата али и некупљених медикамената.
бизпортал
