ХЕРАЛДИЧКА ЗНАМЕЊА БАЈИНЕ БАШТЕ: Грб и застава општине Бајина Башта

0 129

Општина Бајина Башта има своје хералдичке симболе – грб и заставу. Симболи општине и начин њихове употребе уређени су посебном одлуком Скупштине општине. Општина Бајина Башта има усвојену Књигу графичких стандарда знамења општине Бајина Башта која садржи основне елементе визуелног идентитета Општине Бајина Башта и идејна решења за њихову примену. Књига графичких стандарда знамења општине Бајина Башта је обавезујућа за све који користе и примењују грб и заставу општине Бајина Башта.

Грб општине Бајина Башта

Грб Општине Бајина Башта користи се у три нивоа: као Основни, Средњи и Велики грб.

Под изразом велики грб у српској територијалној хералдици, мисли се на штит са бедемском круном, држачима, стеговима, постаментом и осталим параферналијама; Средњи грб је штит са хералдичком композицијом који надвисује одговарајућа бедемска круна. Основни или мали грб је израз који се користи за основну хералдичку композицију штита без параферналија и који се као такав користи у свим приликама. На њему је представљен штит са грбовном сликом чији блазон (хералдички опис грба) гласи: „У црвеном пропети сребрни грифон златно оружан и истог таквог језика између чијих се предњих канџи по салтиру укрштају две сребрне муње; испод свега у стопи сребрна таласаста греда“

Мали грб општине Бајина Башта

Средњи грб општине Бајина Башта је у ствари Основни грб допуњен параферналиjама тj. додатним садржаjима изван штита. Штит је крунисан сребрном бедемском круном са три видљива мерлона (зуба) који представљају територијалну јединицу која хералдички говори да се ради о територији са преко 25.000 становника.

Средњи грб општине Бајина Башта

Велики грб је у ствари пуно хералдичко знамење општине. На њему је у средини основни грб (штит), а око штита су још представљена и два држача (чувара). Десни – плави вук оружан црвено (канџе) и сребрно (зуби) а црвеног језика; леви – плави oрао у полету оружан црвено (канџе) и златно (кљун) а златних ногу и црвеног језика. Они држе два копља, са којих се вију, опшивене златним ресама, застава Србије десно и општине Бајина Башта лево. Постамент чине три брега обрасла четинарском вегетацијом, преко којих је лента са називом општине.

Велики грб општине Бајина Башта

Грифон, као хералдички мотив који (између осталог) симболизује умножавање књига и чување знања алудира на улогу манастира Рача као преписивачког центра. Грифон, као хералдички мотив који симболизује и чување блага, овде такође алудира и на улогу манастира Рача у очувању Мирослављевог Јеванђеља. Сребрна боја грифона и црвена боја поља по узору комбинације боја националног грба, алудирају на националну важност манастира Рача за очување српске рукописне традиције и писмености у раном модерном добу српске историје, као и улогу манастира Рача у чувању Мирослављевог Јеванђеља. Због свог доминантног значаја за општину Бајина Башта, грифон као алузија на манастир Рачу налази се како на штиту тј. Основном грбу, тако и на стегу.

Сребрне муње алудирају на хидролелктарну „Бајина Башта“ (једна муња алудира на проточну, а друга на ревирзибилну хидроелектрану). Сребрна боја муња алудира на водено порекло енергије. Комбинација сребрних муња на црвеном пољу алудира на национални значај хидроелектране „Бајина Башта“ како по питању количине произведене енергије, тако и на чињеницу да се ради о највећој хидроелектрани на реци Дрини.

Сребрна таласаста греда алудира на реку Дрину.

Вук и орао алудирају на две животињске врсте по којима се истиче фауна општине Бајина Башта, али и на очуваност природне средине општине. Плава боја вука и орла алудира на чистоту и племенитост фауне и природне средине општине.

Велики грб на згради општине Бајина Башта

Грифон као митско створење у себи обједињује симболичку природу орла и лава, па тако он у својој природи спаја божански дух и мудрост орла, док лав, као земаљски принцип, представља снагу, храброст и истрајност. Због своје двојне природе, грифон се налази на великом броју хришћанских црквених објеката, али и световних здања, па је овај мотив нашао своје место на страницама Мирослављевог јеванђеља, манастирским црквама Дечана, Студенице, Мораче и Каленића, али и на архитектонским украсима Краљевског двора Карађорђевића из двадесетих година XX века и београдске Железничке станице из XIX века.

Зграда општине Бајина Башта

Поред већ наведеног хералдичког значење грифона он се везује и за симбол снаге, вођства и одважности. Повезујући квалитете краља животиња и краља птица грифон је добио вредност као посебно моћно и чаробно биће. По античкој традицији грифони су чувари ризница и насељавају планинске висове, а у српској традицији грифон представља чувара и заштитника. У српској средњовековној амблематици и хералдици грифони су чест мотив можда и под утицајем учења Светог Иринеја на основу кога се грифону приписивало да представља двоструку природу Христову, божанску и људску.

На штиту је поред грифона, симболима укрштених муња представљена је Хидроелектрана Бајина Башта, као највећи привредни гигант ове подринске општине али и хидроелектрана са националним значајем. У дну истог поља, бела таласаста линија означава реку Дрину.

Са обе стране штита, као држачи стегова (застава) постављене су две животиње карактеристичне за фауну Националног парка Тара, али и зато што је орао један од симбола српског грба и народа, док је вук још од давнина често коришћен симбол српских пламена. Обе животиње су у плавој боји па се у комбинацији са осталим елементима грба добијају боје српске заставе. Док вук као држач заставе држи српску државну заставу, орао држи заставу Бајине Баште која је у бојама Хаџи -Мелентијеве војводске заставе из 1807. године на којој је поновљен симбол грифона. Једно оцило односно слово С на застави јасна је асоцијација на српски национални грб.

Велики грб општине Бајина Башта на лед екрану током концерата на Дринској регати Извор: ТО „Тара-Дрина“

Застава (стег) општине Бајина Башта

Застава општине Бајине Баште је у бојама Хаџи -Мелентијеве војводске заставе из 1807. године на којој је поновљен симбол грифона из грба општине. Једно оцило односно слово С на застави јасна је асоцијација на српски национални грб.

Застава општине Бајина Башта

Хералдички опис заставе Бајине Баште гласи: раздељено плаво и црвено, преко свега пропети сребрни грифон златно оружан и истог таквог језика, а у десном кантону главе златно оцило.

Државна застава и застава општине Бајина Башта испред Туристичког инфо центра Извор: ТО „Тара-Дрина“

По српској територијалној хералдици општинска застава је квадратног облика и та пропорција се не сме мењати.

Војводска застава соколског војводе Хаџи Мелентија Стефановића. Чува се данас у ризници манастира Рача.

Заставе општине Бајина Башта (за спољно и унутрашње истицање и стоне заставице) као и бројне друге сувенире и производе са херладичким симболима Бајине Баште можете купити у Туристичком информативном центру и сувенирници у Бајиној Башти.

Извор: Туристичка организација „Тара-Дрина“ Бајина Башта

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена