На језеру Перућац већ годинама пажњу посетилаца привлачи необично, опустошено дрво које се уздиже изнад воде. Иако на први поглед делује као остатак некадашње шуме, ово стабло данас има посебну улогу – постало је омиљено станиште и одмориште бројних корморана.
Током већег дела године на његовим сувим гранама могу се видети десетине ових птица како одмарају, суше крила након роњења или осматрају језеро у потрази за пленом. Њихове тамне силуете на оголелом дрвету створиле су један од најупечатљивијих призора на Перућцу, који радо фотографишу туристи и љубитељи природе.
Мало је познато да управо корморани могу бити разлог због којег је дрво остало без лишћа и живота. Њихов измет, познат као гвано, изузетно је богат азотом и киселим једињењима. Када јато годинама користи исто дрво као редовно одмориште, велике количине измета доспевају на гране и у коренов систем, што временом доводи до сушења крошње и одумирања стабла. Тако настаје препознатљиво „пусто дрвеће“ на ком се најчешће могу видети управо корморани.
Ове птице су врсни рониоци и хране се искључиво рибом. Због своје успешности у лову често су предмет расправа међу риболовцима, који сматрају да њихово присуство може утицати на смањење рибљег фонда у појединим водама. Са друге стране, корморани су у Србији и већем делу Европе законом заштићена врста и важан су део природних екосистема.
Зато дрво које усамљено стоји на Перућцу није само необичан природни украс. Оно прича причу о животу птица, снази природе и непрестаној повезаности свих становника језера. За многе посетиоце то је тек занимљив призор, али за корморане – прави дом усред воде.
дрина.инфо
